(FOTO) Kakav manevar Kineza! Munjevito zauzeli teritoriju, Ameri u stanju šoka: Samo par kilometara od vojne baze...

Kina je preuzela kontrolu nad spornim grebenom svega nekoliko kilometara od najvažnije filipinske vojne baze u Južnokineskom moru, čime je značajno povećan rizik od nove eskalacije između dve suparničke strane.

Kineska obalska straža je ovog meseca "uspostavila pomorsku kontrolu i sprovela suverenu jurisdikciju" nad grebenom Sendi Kej, saopštio je u subotu ujutru vojni kanal državne televizije CCTV. Navodi se da su pripadnici obalske straže podigli kinesku zastavu, čime su proglasili suverenitet nad grebenom u arhipelagu Spratli, uz objavljenu fotografiju događaja.

Ovo je prvi put posle mnogo godina da je Peking, koji polaže pravo na gotovo celo Južnokinesko more, zvanično postavio svoju zastavu na do tada nezauzetu kopnenu formaciju.

Preuzimanje kontrole nad grebenom dešava se u trenutku održavanja najvećih godišnjih vojnih vežbi "Balikatan" koje Filipini sprovode u saradnji sa svojim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama. Vežbe, koje uključuju obalsku odbranu i simulacije zauzimanja ostrva, započinju naredne nedelje na teritoriji Filipina, najbližoj ostrvima Spratli.

Iako je Sendi Kej samo peščani sprud veličine nešto više od 200 kvadratnih metara, ima stratešku vrednost za Kinu jer mu, prema međunarodnom pravu, pripada teritorijalno more u prečniku od 12 nautičkih milja. Ovo područje delimično se preklapa sa akvatorijom ostrva Titu (Pag-Asa), koje Filipini koriste za nadzor kineskih aktivnosti u regionu.

Zvanična deklaracija Kine o suverenitetu nad Sendi Kejom dodatno je pojačala strahovanja da Peking namerava da gradi i jača do sada nezauzete grebene i sprudove.

Pojačane aktivnosti na terenu

Tokom protekle dve godine, Manila je intenzivirala patrole obalske straže i slala naučne timove kako bi istražili izveštaje o kineskim radovima na nasipanju Sendi Keja i još tri grebena južnije.

Međutim, neki pomorski eksperti smatraju da je malo verovatno da će Kina pokrenuti nove projekte nasipanja, jer joj postojeća veštačka ostrva, izgrađena i militarizovana tokom poslednje decenije, već omogućavaju dovoljno vojno prisustvo i operativni doseg u regionu.

Za sada nema znakova stalne kineske prisutnosti na Sendi Keju, niti građevinskih radova. Filipinski zvaničnik zadužen za pomorsku bezbednost izjavio je u subotu da su pripadnici kineske obalske straže napustili područje ubrzo nakon postavljanja zastave.

Uprkos tome, zvanična deklaracija o suverenitetu ukazuje na mogućnost da će Kina "pojačati pritisak na nas kod Pag-Ase", naveo je isti zvaničnik, koristeći filipinsko ime za ostrvo Titu.

Filipini jačaju infrastrukturu

Od kraja 2023. godine, filipinska obalska straža održava bazu za nadzor na ostrvu Titu, dok Manila ubrzano modernizuje pistu i drugu infrastrukturu na ostrvu. Ove aktivnosti deo su šire strategije za jačanje prisustva na ostrvima u Južnokineskom moru kao odgovor na sve agresivnije poteze Pekinga.

Prema domaćim zakonima, kineska obalska straža ima ovlašćenja da zaustavlja i pregleda strane brodove koji, prema njihovim tvrdnjama, "narušavaju" kineske teritorijalne vode, što dodatno povećava rizik od direktnog sukoba sa filipinskom vojskom i obalskom stražom u blizini Titua.

Vojni odnos snaga na terenu

Kineske oružane snage daleko nadmašuju skromne filipinske kapacitete na ostrvu Titu. Na obližnjem grebenu Subi Kina je uspostavila ozbiljnu vojnu infrastrukturu, uključujući protivvazdušne raketne sisteme, hangare za avione, pistu, radarske stanice i dubokovodnu luku.

Međutim, prema međunarodnom pravu, Subi se smatra samo plitkim sprudom koji izranja iz mora tokom oseke i zbog toga nema pravo na teritorijalno more.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.