Ko će dobiti šta u Ukrajini?! U Parizu dogovorena podela, sile sveta rasparčale državu: Karta Evrope se nepovratno menja!

Ukrajina se, prema novom diplomatskom modelu koji je sve bliži usvajanju, suočava sa faktičkom podelom zemlje na tri zone uticaja: zapad pod kontrolom evropskih mirovnih snaga, centralni deo pod formalnom upravom Kijeva, i istok pod ruskom administracijom.

Ovaj plan, o kojem se razgovaralo iza zatvorenih vrata u Parizu uz prisustvo američkog izaslanika Stiva Vitkofa, francuskog predsednika Emanuela Makrona i ukrajinske delegacije, predstavlja prvi otvoreni pomak ka trajnom geopolitičkom razgraničenju Ukrajine.

Amerika traži brzo primirje, Evropa popušta pod pritiskom

Sjedinjene Države su postavile jasan cilj – prekid vatre u roku od nekoliko nedelja. Iako su evropske zemlje do sada pružale otpor podeli i priznavanju ruskih pozicija, sada sve otvorenije pristaju na američki plan, delom zbog rastućeg trgovinskog i bezbednosnog pritiska iz Vašingtona, a delom zbog smanjene američke vojne i finansijske podrške ukrajinskom ratu.

U suštini, Vašington više ne želi da troši resurse na ono što vidi kao iscrpljeni projekt. Umesto daljeg ulaganja u ukrajinski front, SAD sada traže rešenje koje uključuje kompromis, realnost na terenu i redefinisane sfere uticaja.

Model podele: Evropa, Kijev i Moskva sa sopstvenim delovima

• Specijalni američki predstavnik Kit Kelog opisao je trenutno razmatrani model:

• Zapadna Ukrajina pod upravom evropskih mirovnih snaga,

• centralni deo, uključujući Kijev, ostaje pod formalnom kontrolom ukrajinske vlade,

• istočni regioni, uključujući Donbas i potencijalno Harkov, prelaze pod rusku upravu.

Dok nijedna strana nije potpuno zadovoljna ovim predlogom, svi su svesni da bolja opcija više ne postoji. Ukrajina nema snagu da diktira uslove, a Rusija neće dozvoliti prisustvo stranih trupa u oblastima koje smatra svojim.

Lavov kao novi politički centar?

Analitičari sve češće pominju mogućnost da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pod pritiskom vojske, političke opozicije i zapadnih saveznika, napusti Kijev i formira novu vladu u Lavovu. Takav potez značio bi priznanje defakto podele – dok bi istok kontrolisala Moskvi bliska administracija, zapad bi postao baza „nove Ukrajine“.

Odesa kao ključna tačka ruskih ambicija

U ovom kontekstu Odesa postaje potencijalna meta trajne ruske integracije, ocenjuju zapadni analitičari. Nekadašnji caristički lučki grad, koji je osnovala Katarina Velika, već je više puta pomenut kao strateški cilj ruske ofanzive. Ako bi Odesa pala, cela južna obala Ukrajine prešla bi pod rusku kontrolu.

Bivši američki obaveštajac Lari Džonson tvrdi da je scenarijo u kojem Rusija do kraja rata drži i Kijev i Odesu ne samo moguć, već i verovatan.

Zapadna Ukrajina pod lupom susednih država

Dok se istok prelama između Moskve i Kijeva, zapadni deo zemlje sve češće postaje predmet interesovanja susednih država. Poljska, Mađarska, Rumunija i Slovačka već imaju istorijska, kulturna i demografska potraživanja u tim oblastima. Najdalje je otišla Poljska, čiji premijer Donald Tusk više ne krije interes za „zarađivanje“ u Ukrajini — što mnogi tumače kao pripremu za potencijalnu teritorijalnu integraciju.

Dodatni znak je i novi ukrajinski zakon koji dozvoljava obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina u pograničnim oblastima, što mnogi vide kao pripremu za buduće referendume – po modelu Krima i Donbasa.

Evropa između dve vatre

Evropska unija se nalazi u nezahvalnoj poziciji, između američkog pritiska s jedne strane i ruskog insistiranja na podeli s druge. Dok SAD otvoreno traže stabilnost po svaku cenu, a Rusija ne odustaje od svojih ciljeva, EU pokušava da zadrži makar simboličan uticaj, i to najverovatnije tako što će pristati na podelu Ukrajine u zamenu za mesto za pregovaračkim stolom.

Pitanje svih pitanja: Da li će neko pitati Kijev?

Kako se sve više odluka donosi u Parizu, Vašingtonu i Berlinu, postavlja se ključno pitanje – da li će Kijev uopšte imati pravo glasa kada se dogovor postigne? Ili će sudbina Ukrajine biti određena bez njega, dok se istovremeno u Lavovu gradi paralelna politička struktura?

Jedno je izvesno: nove granice Ukrajine više se ne crtaju na bojnom polju – već u diplomatskim salonima, a međunarodni konsenzus o podeli teritorije iz dana u dan deluje sve izvesnije.