Tramp ne može da pobedi Sija i Kinu, to je nemoguća misija! Fajnenšel tajms otkriva neugodne činjenice po Ameriku!

Mnogi u Vašingtonu verovali su da će carine Donalda Trampa označiti trenutak kada će se Amerika izboriti za ravnopravniju trgovinsku poziciju, ali stvarnost na terenu izgleda sve drugačije. Umesto „dana oslobođenja", kako su ih pojedini u administraciji nazivali, ove mere su postale uvod u trgovinski sukob sa Kinom koji, kako piše glavni ekonomski komentator „Fajnenšel tajmsa" Martin Volf, SAD ne mogu da dobiju.

U tekstu koji je podigao prašinu i u političkim i u poslovnim krugovima, Volf ne sugeriše da je Kina nepobediva. Naprotiv. Ali ističe da Sjedinjene Države propuštaju da iskoriste ključne alate koji su im dostupni, ignorišući sopstvene prednosti u trci za globalni uticaj.

Trenutna carinska slika deluje kao ogledalo obrnutih ambicija: SAD su uvele carine od 145 odsto na kineski uvoz, dok je Kina odgovorila sa 125 odsto na američku robu. Osim toga, Peking je ograničio i izvoz retkih zemnih elemenata prema SAD - resursa koji su ključni za proizvodnju savremene tehnologije, uključujući elektroniku, baterije i vojnu opremu.

U pozadini ovih poteza leži ideja da će druge zemlje biti „podstaknute" da se pridruže američkoj strategiji - da uvedu stroge barijere na kinesku robu u zamenu za pogodnije trgovinske sporazume sa Vašingtonom. Volf ovu pretpostavku kratko demantuje: to se jednostavno neće dogoditi.

Jedan od razloga je što je Kina u međuvremenu ojačala svoju poziciju kod brojnih velikih igrača. Danas, države poput Australije, Brazila, Indije, Indonezije, Japana i Južne Koreje više trguju sa Kinom nego sa SAD. I dok Amerika i dalje ostaje važno izvozno tržište za mnoge zemlje - delom i zbog sopstvenog trgovinskog deficita - Kina se pozicionirala kao nezaobilazan uvoznik.

A taj uvoz nije beznačajan. Mnogi proizvodi koji dolaze iz Kine nemaju jednostavnu zamenu. U tom svetlu, podseća Volf, uvoz nije mana - to je sama suština međunarodne razmene.

Ipak, možda najdublji problem leži u sve manjoj pouzdanosti SAD kao partnera. Poslednjih godina, američka politika sve više deluje transakcijski - uvek spremna da promeni pravila u toku igre.

A to stvara osećaj nesigurnosti kod saveznika. „Nijedna ozbiljna zemlja neće vezivati svoju budućnost za partnera koji iz dana u dan traži novi dogovor", piše Volf.

S druge strane, Kina računa na izdržljivost svog stanovništva. U Pekingu veruju da će kineski građani lakše podneti ekonomski pritisak nego prosečni Amerikanci. I to nije prazna tvrdnja. Dok je za Kinu ovo uglavnom šok u potražnji, za SAD je situacija daleko komplikovanija - suočavaju se sa šokom ponude, a taj nedostatak je daleko teže nadomestiti.

SAD očigledno traže novi trgovinski poredak u kojem bi dominirale, ali bez spremnosti da u tom procesu ponude stabilnost, dugoročnost i poverenje. U tom vakuumu, Kina se ne samo snalazi - već koristi trenutak da ojača veze sa starim i novim partnerima. A svet to pažljivo posmatra.

Martin Volf zaključuje: dogovori koje Amerika želi verovatno neće doći. I pobeda nad Kinom, kako je zamišljena u strateškim planovima, verovatno ostaje van domašaja.

Pitanje koje ostaje otvoreno: da li je vreme da SAD promene taktiku, ili će se u potrazi za „pobedničkom trgovinom" dodatno udaljiti od sopstvene liderske pozicije u globalnoj ekonomiji?