Kina napravila ovo čudo usred pustinje! Počinje novo poglavlje u istoriji energetike!

U kineskom delu pustinje Gobi, daleko od urbanih centara i političkih reflektora, nedavno je pokrenuta nuklearna elektrana koja bi mogla promeniti globalnu energetsku budućnost.

Naime, Kina je izgradila i pustila u rad svoj prvi eksperimentalni torijumski reaktor na rastopljene soli – TMSR-LF1 – čime je otvorila novo poglavlje u istoriji nuklearne energetike.

Ova tehnologija, koja koristi torijum umesto uobičajenog uranijuma, obećava bezbedniju, čistiju i dugoročno održiviju proizvodnju energije. Za Kinu, koja se suočava s izazovima smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i zavisnosti od uglja, ovaj korak predstavlja strateški iskorak.

Međutim, značaj ovog dostignuća prevazilazi kineske granice jer otvara vrata globalnoj tranziciji ka novim, bezbednijim izvorima nuklearne energije. Naime, danas je već svima jasno da nuklearna energija mora biti važan saveznik u borbi protiv klimatskih promena i da nuklearne elektrane treba graditi, a ne zatvarati – osim ako to nije neophodno.

Šta je torijumski reaktor i zašto je važan?

Torijumski reaktori kao gorivo koriste torijum-232, element koji je u prirodi veoma zastupljen, a slabo je radioaktivan. Za razliku od uranijuma, nije fisibilan sam po sebi, ali se u reaktoru može pretvoriti u uranijum-233, koji je sposoban za fisiju. Ova konverzija omogućava stabilnu i kontrolisanu proizvodnju energije.

Kineski reaktor TMSR-LF1 koristi tehnologiju rastopljenih soli, u kojoj se torijum meša s litijum-fluoridom i koristi istovremeno kao gorivo i kao rashladno sredstvo, što omogućava rad na višim temperaturama i nižim pritiscima u poređenju s tradicionalnim reaktorima koji se hlade vodom. Ova tehnologija smanjuje rizik od topljenja jezgra i omogućava pasivnu bezbednost jer se u slučaju pregrevanja reaktor automatski hladi bez potrebe za spoljnim izvorima energije.

Prednosti torijuma nad uranijumom

Zagovornici torijuma ističu da je on tri do četiri puta zastupljeniji u Zemljinoj kori od uranijuma, pa je dostupniji. Reaktori na torijum proizvode manje dugotrajnog radioaktivnog otpada, a otpad ima kraći period poluraspada, što olakšava njegovo zbrinjavanje.

Iako iz torijuma može nastati fisibilni uranijum-233, prisustvo uranijuma-232 s jakim gama zračenjem otežava njegovu upotrebu u oružju.