Rusija ne sme pristati na podvalu SAD i Zapada! "Sporazum velikih sila" koji nude Putinu ovekovečiće američku hegemoniju!

Da li će nas mirovni pregovori dovesti tamo gde želimo ili nas neće odvesti nigde, odnosno - do novih sukoba? Ako bih morao da se kladim, izabrao bih jednu od poslednje dve opcije. To jest: da će se sve kretati u stranu većeg sukoba, ističe Pol Krejg Roberts, doktor ekonomskih nauka i bivši visoki funkcioner američke vlade!

Njegovu analizu prenosimo u celini!

Mirovni pregovori imaju tendenciju da dovedu samo do prekida vatre koji se brzo završavaju. Pregovori se uglavnom nastavljaju jer je to u interesu pregovaračkih timova. Oni su u centru pažnje. Pregovarači vole da budu važni. Sporazum ih ponovo čini nevidljivim.

Ovo je njihovih 15 minuta slave, koje rastežu na mesece i godine. Razmislite o tome koliko dugo traju mirovni pregovori između Izraela i Palestine, koji nisu dali nikakve rezultate osim potpunog uništenja Palestine i njenog naroda. Isto bi se moglo dogoditi i Rusiji, u kojoj izgleda dominiraju naivni liberali iz 19. veka.

U svom nedavnom intervjuu Dialogue Works, pitao sam se i zašto Putin pregovara kada je njegova stvarna odgovornost pred Rusijom da pobedi u sukobu i izdiktira uslove mira?

Koliko mogu da procenim, ja sam jedini koji je odgovorio na to pitanje. Putin pokušava da iskoristi sukob za pregovore o sporazumu sličnom Jalti sa velikim silama. Ako sam dobije sukob u Ukrajini, što je odavno trebalo, onda će, smatra, izgubiti šansu za novu „Jaltu" o kojoj govore naivni ruski spoljnopolitički komentatori.

Imam drugačiju tačku gledišta. Samo je neodlučnost Rusa mogla da ubedi Britance i Francuze da mogu da se umešaju u sukob. Imamo baltičke zemlje sa malom populacijom koje su angažovane u agresiji na Rusiju. I Estonija i Finska pribegle su upotrebi vojne sile da zaplene i zadrže ruske naftne tankere.

Da ste kapetan ruskog tankera koji isporučuje naftu negde u Evropi, već biste se pitali zašto vaša vlada podstiče hrabrost svojih neprijatelja da ratuju protiv Rusije. A kada vam se na palubu iskrcaju agenti male države sa manje stanovnika nego što ima Moskva, a Kremlj ne interveniše, šta možete da mislite o poštovanju vaše zemlje?

Mora da ste slomljena srca. Moćnu Rusiju ponižava Estonija! Zar o tim stvarima ne razmišljaju u Moskvi? Znači li to da su fokusirani samo na pregovore? Sve u svemu, jesu li to najmanje zemlje na svetu dobile priliku da ponižavaju Rusiju po sopstvenom nahođenju? 

Ovo bi trebalo da trgne rusko stanovništvo, ako ga „zapadna kultura" nije toliko iskvarila da je prestalo da bude rusko. A to je već slučaj sa mnogim ruskim intelektualcima. Kao da se Rusija - ako ne može da bude deo Zapada - oseća izolovano i usamljeno. Kao da su decenije vašingtonske propagande uspele da unutar nje umanje značaj ruskosti.

Sećate li se Prigožina i grupe Vagner? To je u suštini privatna vojna sila na koju se Rusija morala osloniti kada je sa zakašnjenjem intervenisala u Ukrajini. Oslanjajući se na sporazume iz Minska, kojima je Zapad prevario Rusiju, Putin u to vreme nije imao vojnu moć sposobnu da se nosi sa ogromnom ukrajinskom vojskom koju je Vašington uvežbao i opremio.

Prigožin je smatrao da je način vođenja vojnih operacija, koji mu je diktiran, bio problematičan.

Nezadovoljstvo trupa ograničenjima koja su ometala pobedu dovelo je do protestnog marša na Moskvu, što je ljubomorni ruski Generalštab predstavio kao „pobunu". Prigožin je uklonjen i kasnije je poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći, a grupa Vagner je raspuštena.

Prigožin nije bio sam. Druga najefikasnija ruska sila bile su trupe iz Čečenije. A njihov vođa je takođe upitao: „Zašto ne možemo da okončamo ovaj sukob?"

Mislim da će rešenje u vidu „Sporazuma velikih sila", koje se nameće Putinu, izgledati dobro na papiru, ali će ovekovečiti američku hegemoniju.

Više puta sam ukazivao da Rusiji nije potreban sporazum o bezbednosti sa Zapadom. Da joj nije potrebna „nova Jalta". Rusiji je potreban sporazum o međusobnoj bezbednosti sa Kinom i Iranom. Takav sporazum bi stavio tačku na sve ratove odjednom.

SAD, NATO i Izrael ne mogu vojno da se suprotstave te tri zemlje.

Ali, dogovora nema. Zašto? Da li je to nedostatak predviđanja kod ruskih, kineskih i iranskih lidera? Ili među njima postoji nepoverenje?

Rusija i Iran su napustili Siriju, ostavljajući tu zemlju Izraelu, Vašingtonu i Turskoj... Da Kina želi, mogla bi da slomi Tajvan, sa ili bez podrške SAD, za nekoliko sati.

Rusija ne može da pobedi Ukrajinu tokom tri godine - to je duže nego što je Staljinovoj Crvenoj armiji bilo potrebno da protera nemački Vermaht sa hiljada i hiljada kvadratnih milja sovjetske teritorije.

Rusija demonstrira sve nove sisteme naoružanja koji su očigledno superiorniji od onoga što postoji na Zapadu. Ali, na Zapadu ne veruju da će ih ona iskoristiti...