Ako evropske zemlje hitno ne počnu da ulažu u svemirski sektor, kontrolu nad tim prostorom preuzeće Ilon Mask i sile poput Kine i Rusije — upozorio je u intervjuu za Politiko komandant NATO Komande za transformaciju, admiral Pjer Vandije.
- Ne može se govoriti o evropskom suverenitetu bez ulaganja u svemir. Potrebna je hitna mobilizacija napora da bi Evropljani konačno preduzeli konkretne korake - poručio je Vandije.
Prema njegovim rečima, čak i Amerikanci pozivaju Evropu da se osamostali i pokaže zrelost i nezavisnost u sektorima poput odbrane i svemirskih tehnologija. On je istakao da je rat u Ukrajini jasno pokazao koliko je kosmička infrastruktura od strateškog značaja — i za komunikaciju na frontu i za obaveštajne operacije.
Istovremeno, svemir sve više prerasta u potencijalnu zonu konflikta. Američka Svemirska komanda nedavno ga je označila kao „visokokonkurentno strateško okruženje“, posebno ističući aktivnosti Kine i Rusije. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izrazio je zabrinutost da Moskva planira postavljanje nuklearnog oružja u svemir.
- Danas mnogi akteri razvijaju orbitalno naoružanje — satelite-bombe koje mogu pasti na Zemlju bez prethodne detekcije i sisteme sposobne da ometaju ili unište druge satelite -objasnio je Vandije.
Foto: Shuterstock/epa
Nova strategija: mali sateliti i tržište „Novog svemira“
Admiral smatra da evropska odbrana više ne može da se oslanja isključivo na skupe geostacionarne satelite. Potrebno je uspostaviti rezervne konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, koje su jeftinije (100–150 hiljada dolara naspram stotina miliona za geostacionarni satelit) i lakše za lansiranje i obnavljanje.
I dok firme poput ArianeGroup Evropi daju konkurentsku poziciju u oblasti geostacionarnih satelita, tržištem tzv. „Novog svemira“ gotovo potpuno dominira SpaceX zahvaljujući raketama za višekratnu upotrebu.
- Evropljani zaostaju. Ako ne promene svoju ekonomsku strategiju, rizikuju da potpuno ispadnu iz trke - upozorio je Vandije.
Zakon o evropskoj odbrani i nova svemirska regulativa
Vandije je predložio Evropskoj komisiji donošenje zakona o evropskoj odbrani, koji bi stvorio podsticajno okruženje za razvoj tehnologija dvostruke namene — kroz poreske olakšice, regulatorne reforme i finansijsku podršku.
Takođe je podržao inicijativu Sjedinjenih Država da Evropa uspostavi tržište svemirskih tehnologija slično američkom, koje bi omogućilo korišćenje komercijalne infrastrukture u vojne svrhe, uključujući prikupljanje obaveštajnih podataka.
NATO pojačava aktivnosti, ali do cilja je još daleko
Još 2019. godine NATO je zvanično priznao svemir kao operativnu domenu. Međutim, prema Vandijeu, ciljevi Alijanse za 2024. godinu ne uzimaju u dovoljnoj meri u obzir svemirske kapacitete.
- Najpre moramo tačno da znamo čime raspolažemo, pa tek onda da postavimo ciljeve - rekao je on, dodajući da NATO treba da ide ka zajedničkom vlasništvu nad satelitskim sistemima.
Admiral ne očekuje značajne odluke o svemiru na predstojećem samitu NATO-a u junu u Hagu.
- Glavna tema biće zahtev SAD da članice izdvajaju 5% BDP-a za odbranu. Bilo bi dobro da se usvoji i izjava o svemiru, ali mislim da još nismo spremni za to - zaključio je Vandije.
Sporazum o eksploataciji prirodnih resursa između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država ne sadrži apsolutno nikakve bezbednosne garancije za Ukrajinu, uprkos ranijim obećanjima da će one biti deo dogovora. Na to je javno upozorio narodni poslanik Vrhovne rade Jaroslav Železnjak u emisiji videobloga „Ukrajinska pravda“, ističući da ni formalne formulacije zaštite ne postoje u finalnoj verziji sporazuma.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton izjavio je da se aktuelna pozicija Vašingtona pod vođstvom predsednika Donalda Trampa može opisati kao „okret za 180 stepeni“ u korist Moskve, upozorivši da se geopolitički kurs SAD drastično menja na štetu Ukrajine i NATO-a.
Ukrajinske oružane snage započele su novu ofanzivu u ruskoj Kurskoj oblasti s ciljem presecanja komunikacija prema naselju Tjotkino, a istovremeno pokušavaju da probiju rusku odbranu i kod sela Novi Put u Gluškovskom rejonu.
Dok javnost svedoči tišini i formalnim diplomatskim izjavama, iza kulisa se, prema oceni bivšeg pukovnika ukrajinske bezbednosti Olega Starikova, odvija ključna faza sukoba u Ukrajini – faza otkrivanja karata.
Ruski ekonomski ekspert Mihail Hazin upozorio je da Evropa još ne razume razmere ekonomskog udara koji joj se sprema, jer se krize koje danas pogađaju svet pogrešno posmatraju kao odvojeni problemi, a ne kao deo raspada starog globalnog poretka.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je građane Rusije da u zemljama Evropske unije i drugim „neprijateljskim državama“ mogu biti zadržani zbog podrške specijalnoj vojnoj operaciji ili zbog ranijih poseta Krimu.
Dok je pažnja evropske javnosti usmerena na druge krize, Rusija uz granice severne Evrope i Baltika ubrzano gomila vojsku, širi baze i premešta tehniku, što u NATO-u sve otvorenije tumače kao pripremu za najgori scenario.
Dmitrij Medvedev objavio je video napravljen pomoću veštačke inteligencije posle pada drona na teritoriji Rumunije i poručio evropskim državama da se pripreme za još takvih incidenata.
Evropsku uniju i Ujedinjeno Kraljevstvo mogao bi da pogodi novi talas energetske krize, ocenio je Kiril Dmitrijev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije.
Ruske snage ponovo stežu obruč oko Krasnog Limana, grada koji je Moskva izgubila u jesen 2022. godine i koji sada pokušava da vrati kao jednu od ključnih tačaka za dalje napredovanje ka Slavjansku i Kramatorsku.
Cene benzina u Moskvi i Podmoskovlju naglo su porasle u danima kada se sve jasnije vidi da ukrajinski napadi dronovima na rusku naftnu infrastrukturu više nisu samo vojna vest, već direktan udar na snabdevanje, ugovore i novčanike vozača.
Predsednik SAD Donald Tramp izneo je svoju verziju početka rata u Ukrajini i tvrdio da su ruske snage 2022. godine mogle „lako“ da uđu u Kijev, ali da je ključni prodor propao zbog odluke jednog ruskog generala da kolonu tenkova skrene sa autoputa u polja.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Sporazum o eksploataciji prirodnih resursa između Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država ne sadrži apsolutno nikakve bezbednosne garancije za Ukrajinu, uprkos ranijim obećanjima da će one biti deo dogovora. Na to je javno upozorio narodni poslanik Vrhovne rade Jaroslav Železnjak u emisiji videobloga „Ukrajinska pravda“, ističući da ni formalne formulacije zaštite ne postoje u finalnoj verziji sporazuma.
Moskva pažljivo prati prve poteze novog mađarskog premijera Petera Mađara i poručuje da se njegov stav prema Rusiji razlikuje od politike Viktora Orbana, ali da u toj novoj liniji već vidi „zanimljive nijanse“, posebno kada je reč o Evropskoj uniji i Ukrajini.
Ruske snage ponovo stežu obruč oko Krasnog Limana, grada koji je Moskva izgubila u jesen 2022. godine i koji sada pokušava da vrati kao jednu od ključnih tačaka za dalje napredovanje ka Slavjansku i Kramatorsku.
Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodrag Marković izjavio je da Služba za borbu protiv terorizma prikuplja potrebna obaveštenja kako bi se utvrdio identitet četiri grupe lica koje bi, nakon sprovedenih provera, mogle da budu procesuirane u vezi sa tvrdnjama o navodnoj upotrebi zvučnog topa tokom protesta.
Institutu u Italiji koji se bavi ispitivanjem prisustva osiromašenog uranijuma u telu kao posledica NATO agresije na SRJ 1999. godine, poslato je još 100 uzoraka iz Srbije.
Lider Demokratske partije socijalista (DPS) i poslanik u Skupštini Crne Gore, Danijel Živković, pozvao je u video-obraćanju sve članove na zajedničku proslavu Dana partije 22. juna u 19:30 sati u Šipčaniku.
Državni inspektorat Hrvatske upozorio potrošače da ne konzumiraju hleb "Free From sa semenkama" zbog moguće povišene količine cijanovodonične kiseline.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski danas je putem zvaničnog Instagram naloga odgovarala na pitanja građana o predlogu zakona o roditeljima negovateljima.
Tokom današnjeg izricanja presude Vladimiru I Miljani Kecmanović sudija je u detaljnom obrazloženju presude predočio kompletnu i do sada najprecizniju rekonstrukciju zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
Akcioni triler "Citizen Vigilante", u kojem glavnu ulogu tumači Armi Hamer, zabranjen je u Nemačkoj nakon što su nadležni odbili da mu dodele starosnu oznaku, uz obrazloženje da podstiče nasilje prema migrantima, dok pojedini kritičari autora filma, kontroverznog nemačkog reditelja Uvea Bola, optužuju za krajnje desničarske stavove.
Opljačkan je stan modela poznate svetske modne agencije "Elit" u 6. arondismanu Parizu i tom prilikom ukradeni su luksuzni satovi, nakit i drugi predmeti procenjeni na oko 10 miliona evra, saopštio je policijski zvaničnik za Figaro.
Glumac Stanojlo Milinković pojavio se u u sporednim ulogama u našim kultnim filmovima i postao prepoznatljiv po replici "Ne diraj me, zvaću decu! Decooooo!"
Neda Arnerić, jedna od najpoznatijih i najvoljenijih glumica bivše Jugoslavije, ostala je zapamćena ne samo po svom talentu, već i po ulogama koje su uključivale eksplicitne scene u filmovima.
Kada je reč o intimnosti, žene često žele više od same fizičke povezanosti. Romantični gestovi i pažnja mogu stvoriti duboku emocionalnu povezanost, koja je često snažniji afrodizijak od svega ostalog.
Francuski dizajner visoke mode Stefan Rolan radio je stajling za novi album pevačice Aleksandre Prijović, a kako saznajemo, ceo projekat je plaćen čak 50.000 evra.
Radmila Todorović, nakon napuštanja rijalitija "Elita", u razgovoru za Informer otkrila je da li je osetila miris curenja silikona kod učesnica Maje Marinković i Vanje Živić.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.