"Padaće nam po glavama..." Evropa saznala za Putinovu odluku, mnogo je gore od očekivanog: Orešnici dobili ciljeve, sve će nestati sa lica zemlje

Evropski gradovi ne bi ostali po strani ukoliko bi kontinent ušao u direktan vojni obračun sa Rusijom, upozorio je profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške i politički analitičar Glen Dizen, koji tvrdi da bi takav sukob mogao da dovede i do udara raketnim sistemima „Orešnik“.

Njegova ključna poruka jeste da evropski političari, kada govore o mogućnosti rata sa Moskvom, polaze od pogrešne predstave da bi se borbe i dalje odvijale daleko od njihovih država.

„Ruska armija je sada mnogo moćnija – veća je, prekaljena u borbama i tehnološki naprednija. Ovo nije samo samoubilačka misija za naše vojnike na nekom udaljenom bojnom polju. Ovaj rat će doći u naše gradove, a ‘Orešnici’ će nam padati na glave“, napisao je Dizen na društvenoj mreži Iks.

„Orešnici“ bi stigli do evropskih gradova

Prema njegovoj proceni, Rusija je tokom prethodnih godina izgradila brojnije, iskusnije i tehnološki naprednije oružane snage, zbog čega model posredničkog rata koji Zapad koristi u Ukrajini ne bi mogao jednostavno da bude nastavljen u direktnoj konfrontaciji.

Dizen opisuje klasičnu logiku posredničkog sukoba kao pokušaj da saveznik i protivnik međusobno iscrpe jedan drugog, nakon čega se sopstvene snage eventualno uključuju tek kada je protivnik dovoljno oslabljen.

On smatra da taj račun sa Rusijom više ne stoji.

Ukoliko bi evropske države direktno ušle u rat, prema njegovom scenariju, više ne bi bilo reči samo o slanju vojnika i tehnike prema istoku kontinenta. Sama teritorija Evrope postala bi deo bojišta, a raketni udari mogli bi da zahvate njene gradove.

Posebno je pomenuo „Orešnik“, ruski balistički sistem srednjeg dometa sposoban da nosi konvencionalne ili nuklearne bojeve glave.

Rusija je „Orešnik“ prvi put upotrebila u novembru 2024. protiv cilja u Dnjepru, a zatim ga je ponovo koristila tokom rata. Moskva tvrdi da sistem leti hipersoničnom brzinom i da postojeća protivraketna odbrana veoma teško može da ga presretne. Zapadni stručnjaci prihvataju da predstavlja ozbiljan raketni sistem, ali osporavaju pojedine ruske tvrdnje da je praktično nezaustavljiv.

„Nećemo uspeti da uništimo najveću nuklearnu silu“

Dizen je otišao korak dalje i ocenio da evropske države ne mogu realno da planiraju vojno uništenje Rusije, koju opisuje kao najveću nuklearnu silu na svetu.

„Nećemo uspeti da porazimo i uništimo najveću nuklearnu silu na svetu, a poraz bi možda bio najbolji mogući ishod, jer je alternativa da nam nuklearno oružje pada na glave“, napisao je on.

Njegova procena zasniva se na tome da bi direktna konfrontacija NATO-a i Rusije nosila sasvim drugačiji nivo rizika od sadašnjeg rata u Ukrajini. Svaki novi korak u eskalaciji, smatra Dizen, povećavao bi mogućnost prelaska sukoba preko nuklearnog praga.

Takvo upozorenje dolazi u trenutku kada pojedini evropski političari, vojni zvaničnici i obaveštajne službe otvoreno govore o pripremama za mogućnost buduće konfrontacije sa Rusijom.

Deo evropskih obaveštajnih struktura poslednjih nedelja upozorava da bi Moskva mogla da testira NATO vojnim ili hibridnim potezima.

Kremlj te procene odbacuje. Moskva ponavlja da nema nameru da napadne članice NATO-a i tvrdi da se priča o neposrednoj ruskoj pretnji koristi za opravdavanje daljeg naoružavanja Evrope.

Dizen: Evropa je posle Hladnog rata izabrala pogrešan put

Dizen, međutim, smatra da koren sadašnje bezbednosne krize treba tražiti mnogo ranije, u odlukama donetim posle završetka Hladnog rata.

Prema njegovom tumačenju, evropske države tada su imale priliku da izgrade novi zajednički bezbednosni sistem koji ne bi ponovo delio kontinent na suprotstavljene blokove.

„Preživeli smo Hladni rat i mogli smo da napravimo kakvu god Evropu smo želeli, ali je naša politička klasa odlučila da se vrati blokovskoj politici i ponovo podeli kontinent“, naveo je Dizen.

U tom kontekstu pozvao se i na američkog diplomatu Džordža Kenana, jednog od ključnih američkih stratega iz vremena Hladnog rata, koji je krajem devedesetih upozoravao da bi širenje NATO-a moglo da izazove snažnu reakciju Moskve i otvori novi period konfrontacije.

Suština Dizenovog upozorenja zato nije tvrdnja da je ruski napad na Evropu neizbežan, već da bi eventualna odluka evropskih država da uđu u direktan rat sa Moskvom promenila samu prirodu sukoba.

U tom scenariju pitanje više ne bi bilo koliko tenkova Evropa može da pošalje na istok ili koliko vojnika može da rasporedi na frontu.

Po Dizenovoj proceni, rat bi tada stigao pravo u evropske gradove.

BONUS VIDEO