Udarno! Putin odlučio da upotrebi Orešnika protiv NATO, ova država će stradati: Izveli su stravičan manevar, Moskva je saterana u ćošak

Prvi zamenik predsednika Odbora ruske Državne dume za odbranu Aleksej Žuravljov pozvao je na udar „Orešnikom“ ili dalekometnim dronovima na objekte u Litvaniji ukoliko na njenoj teritoriji bude raspoređeno nuklearno oružje

Žuravljov je to izjavio neposredno nakon što je litvanski parlament napravio veliki korak ka ukidanju ustavne zabrane takvog naoružanja.

Žuravljov tvrdi da bi eventualno raspoređivanje nuklearnog arsenala u Litvaniji predstavljalo direktnu pretnju državnoj bezbednosti Rusije i da bi mesta na kojima bi takvo oružje bilo postavljeno automatski postala ruske vojne mete.

- Reagovati treba krajnje oštro – ne diplomatskim notama i upozorenjima. Odmah naletom dalekometnih dronova ili udarom ‘Orešnika’ po koordinatama na kojima se planira postavljanje lansera. Izgleda da drugi jezik na Zapadu uopšte ne razumeju - rekao je Žuravljov za Gazetu.Ru.

Litvanski parlament napravio prvi veliki korak

Povod za njegovu reakciju bila je odluka litvanskog parlamenta da nastavi proceduru brisanja člana 137 Ustava, koji trenutno zabranjuje prisustvo oružja za masovno uništenje i vojnih baza drugih država na teritoriji Litvanije.

Za ustavnu promenu glasalo je 99 poslanika, protiv je bilo 13, dok je pet bilo uzdržano.

To, međutim, još nije konačno ukidanje zabrane.

Da bi promena Ustava stupila na snagu, poslanici moraju još dva puta da je potvrde, uz tromesečni razmak između glasanja, a svaki put potrebno je najmanje 94 glasa od ukupno 141 poslanika. Litvanski parlament planira prvo završno glasanje u oktobru, dok je konačno usvajanje predviđeno za januar 2027. godine.

Ako procedura bude završena, iz Ustava će nestati prepreka koja Litvaniji sada onemogućava ne samo trajno raspoređivanje nuklearnog oružja, već i određene oblike prisustva savezničkih nuklearnih snaga.

Žuravljov: Postali bi vojne mete Rusije

Ruski poslanik nije se zadržao samo na mogućim nuklearnim položajima.

On je ocenio da politika baltičkih država povećava rizik da njihova vojna infrastruktura postane meta Rusije i tvrdio da Moskva više ne bi trebalo da se ograničava na upozorenja ukoliko se nuklearno oružje približi ruskim granicama.

Prema Žuravljovu, „moguće je koliko god želite ubeđivati i upozoravati“, ali on smatra da baltičke države reaguju tek kada se suoče sa konkretnom vojnom pretnjom. Njegove izjave predstavljaju stav visokog člana odbora Državne dume, a ne objavljenu odluku ruskog državnog rukovodstva o izvođenju udara.

Ruski zvaničnici su, međutim, i pre najnovijeg glasanja upozoravali Vilnjus na posledice.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ranije ovog meseca da bi eventualno raspoređivanje nuklearnog oružja u Litvaniji, umesto da poveća njenu bezbednost, dovelo do toga da zemlja postane meta ruskih nuklearnih snaga.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev otišao je još dalje i 11. septembra izjavio da bi Litvanija u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom mogla da „nestane sa mape sveta“.

Vilnjus tvrdi potpuno suprotno: Ovo treba da odvrati Rusiju

Litvanske vlasti promenu Ustava objašnjavaju upravo suprotnom logikom.

Zamenik ministra odbrane Litvanije Karolis Aleksa rekao je da uklanjanje zabrane ne bi povećalo opasnost od ruskog napada, već bi Moskvi poslalo snažniji signal odvraćanja.

- To šalje još snažniji signal da smo spremni da preduzmemo sve moguće mere, jer je to legitimno sredstvo odvraćanja kojim čuvamo svoj suverenitet - rekao je Aleksa.

On je naglasio i da izmena Ustava sama po sebi ne znači da će američke ili druge nuklearne bombe odmah biti prebačene u Litvaniju.

Prema njegovim rečima, u mirnodopskim uslovima takav plan trenutno ne postoji. Cilj Vilnjusa je da ukloni pravnu prepreku kako bi u slučaju velike krize ili rata Litvanija mogla da učestvuje u svim elementima NATO nuklearnog odvraćanja.

Jedan od zagovornika promene, poslanik Laurinas Kaščijunas, objasnio je da sadašnja odredba ide toliko daleko da saveznički avion ili brod sa nuklearnim oružjem ne bi mogao ni da koristi litvansku teritoriju na način koji bi bio dozvoljen u drugim državama regiona.

U pozadini i razgovori o američkom nuklearnom oružju

Pitanje nije otvoreno samo zbog teorijskog scenarija.

Fajnenšel tajms je još u junu objavio da SAD razmatraju mogućnost raspoređivanja nuklearnih kapaciteta u dodatnim državama NATO-a u Evropi, uključujući Poljsku i baltičke zemlje. Litvanske vlasti potvrdile su da učestvuju u razgovorima i da upravo zbog toga razmatraju promenu ustavnih ograničenja.

Litvanija se nalazi između ruskog Kalinjingrada i Belorusije, gde je Rusija već rasporedila taktičko nuklearno oružje. Zbog toga Vilnjus uklanjanje sopstvene zabrane predstavlja kao odgovor na promenjeno bezbednosno okruženje, dok Moskva isti potez vidi kao dodatno približavanje nuklearne infrastrukture svojim granicama.

Istog dana kada je parlament napravio novi korak ka promeni Ustava, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda objavio je i da je nova rotacija američkih vojnika krenula ka Litvaniji. SAD od 2019. u toj zemlji uglavnom drže oklopni bataljon od približno hiljadu vojnika.

Tako se u svega nekoliko dana bezbednosna rasprava oko Litvanije podigla na potpuno novi nivo: Vilnjus želi da ukloni poslednju veliku ustavnu prepreku za puno učešće u nuklearnom odvraćanju NATO-a, dok iz Moskve stižu upozorenja da bi stvarno raspoređivanje takvog oružja promenilo i rusko vojno planiranje.

BONUS VIDEO