Nije Ukrajina, SAD, Britanija... Ovu državu Putin gađa nuklearnom bombom?! Gotovo niko nije očekivao ovakav scenario

Rusija bi mogla da upotrebi nuklearno oružje u eventualnom sukobu sa evropskim članicama NATO-a ukoliko Sjedinjene Američke Države odustanu od vojne zaštite Evrope, upozorava američki Forbs, pozivajući se na procenu stručnjaka za rusku nuklearnu politiku sa Harvardskog univerziteta Spensera Vorena.

Prema njegovoj oceni, Moskva bi u takvim okolnostima mogla da razmotri vojnu operaciju protiv Litvanije, Letonije ili Estonije, računajući na nesposobnost zapadnih saveznika da organizuju zajednički odgovor.

U analizi objavljenoj 25. oktobra, Forbs razmatra mogućnost da povlačenje američkih bezbednosnih garancija ohrabri Rusiju da ispita spremnost evropskih država da samostalno brane istočno krilo NATO-a.

Voren, istraživač nuklearne bezbednosti na Harvardovoj školi Kenedi, smatra da bi takav razvoj događaja mogao da poveća opasnost od direktnog vojnog sukoba Rusije i evropskih članica Alijanse.

On upozorava da problem nije samo eventualni ruski napad na baltičke države, već i pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi evropske snage uspele da zaustave rusko napredovanje i pokrenu protivofanzivu.

Rusija bi mogla da izgubi konvencionalni rat, a onda dolazi nuklearna opasnost

Voren ocenjuje da Rusija, uprkos velikom vojnom potencijalu, verovatno ne bi mogla da pobedi udružene evropske snage u dugotrajnom konvencionalnom ratu, čak ni bez neposrednog američkog učešća.

Prema njegovoj proceni, evropske članice NATO-a raspolažu dovoljnim vojnim kapacitetima da organizuju zajedničku odbranu, mada bi takav sukob mogao da izazove ogromne gubitke.

Posebno izdvaja Finsku, Švedsku, Norvešku i Dansku, čije vojske raspolažu savremenim borbenim avionima, oklopnim jedinicama i drugim sredstvima potrebnim za ratovanje na severu Evrope.

- Ne mislim da bi Rusija mogla da vodi i dobije dugotrajan rat čak ni protiv udruženih nordijskih država - ocenio je Voren.

Ipak, američki stručnjak upozorava da se najveća opasnost pojavljuje upravo u trenutku kada bi ruska vojska počela da gubi takav sukob.

Ukoliko bi evropske snage potisnule ruske jedinice iz baltičkih država i zapretile napredovanjem prema ruskoj teritoriji, Moskva bi mogla da razmotri upotrebu nuklearnog oružja kako bi izbegla poraz.

Kao posebno osetljiva područja Voren izdvaja Kalinjingradsku oblast i pravac prema Sankt Peterburgu.

Prema njegovoj proceni, rusko rukovodstvo moglo bi da protumači približavanje evropskih snaga tim oblastima kao ozbiljnu pretnju sopstvenoj bezbednosti.

- Rusija bi mogla da bude pod pritiskom da upotrebi nuklearno oružje kako bi sprečila poraz -upozorio je Voren.

On smatra da bi u takvom sukobu rizik od nuklearne eskalacije bio izuzetno veliki.

Danski obaveštajci izneli tri upozorenja: Šest meseci, dve godine i pet godina

Forbs se poziva i na procene danske vojne obaveštajne službe, koja je ranije razradila nekoliko mogućih scenarija budućeg sukoba Rusije i NATO-a.

Prema proceni objavljenoj u februaru 2025. godine, Rusija bi, pod određenim uslovima, mogla da razvije sposobnost za izvođenje lokalnog rata protiv susedne države u roku od približno šest meseci.

Za pripremu regionalnog sukoba protiv više članica NATO-a u području Baltičkog mora bilo bi joj potrebno oko dve godine.

U roku od približno pet godina Moskva bi, prema istoj proceni, mogla da razvije sposobnosti za vođenje velikog rata na evropskom kontinentu bez američkog učešća.

Danska obaveštajna služba naglasila je da takav scenario podrazumeva zaustavljanje ili zamrzavanje sukoba u Ukrajini, oslobađanje značajnih ruskih vojnih resursa i odsustvo odgovarajućeg povećanja vojnih kapaciteta NATO-a.

Drugim rečima, navedeni rokovi nisu datumi za koje je najavljen početak rata, već procene vremena potrebnog za izgradnju vojnih sposobnosti pod određenim okolnostima.

Novo upozorenje: Moskva bi mogla da ispita spremnost NATO-a već narednih meseci

Danska vojna obaveštajna služba objavila je 24. septembra 2026. godine i novu procenu bezbednosne situacije.

U tom dokumentu upozorava se na malu, ali rastuću opasnost od ograničenog ruskog vojnog napada na jednu ili više članica NATO-a koje se graniče sa Rusijom.

Takva operacija, prema danskim obaveštajcima, mogla bi da bude izvedena i dok se rat u Ukrajini nastavlja.

Među mogućim scenarijima pominju se napadi na infrastrukturu koja se koristi za podršku Ukrajini, operacije pod lažnom zastavom i ograničeno angažovanje vojnika bez nacionalnih oznaka.

Danski obaveštajci smatraju da bi Moskva mogla da pokuša takvu operaciju ukoliko proceni da Alijansa neće reagovati jedinstveno, naročito ako dobije utisak da Vašington nije spreman da pruži vojnu podršku evropskim saveznicima.

Istovremeno, služba je ocenila da je ruska invazija velikih razmera na neku članicu NATO-a i dalje veoma malo verovatna, iako takva mogućnost nije potpuno isključena.

BONUS VIDEO