Ovo je razlog zašto je Zelenski poslao Umerova na sastanak, umesto da se lično pojavi

Odluka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da pošalje ministra odbrane Rustema Umerova na sastanak sa niskorangiranom ruskom delegacijom u Istanbulu bila je teška, ali neophodna. Taj potez usmeren je samo na jednu osobu – američkog predsednika Donalda Trampa, piše CNN u analizi pregovora Ukrajine i Rusije koji bi trebalo da se održe u Istanbulu. Piše Index.hr, pozivajući se na CNN.

Kijev mora da pokaže da je spreman da preduzme svaki korak ka miru, ma koliko on bio simboličan, kako ne bi rizikovao da Tramp postepeno počne da sluša prokremaljske glasove oko sebe, izgubi interesovanje za ceo proces ili ograniči pomoć Ukrajini.

Međutim, kako piše CNN, mirovni proces se zapravo odvija tačno onako kako Rusija želi – sporo, po rasporedu koji diktira Kremlj.

Putin se ne plaši ni sankcija ni Trampa

U nedelji otkako su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka i Poljska stale uz Ukrajinu i zatražile bezuslovno 30-dnevno primirje, postalo je jasno šta Vladimir Putin i Donald Tramp zaista misle o pregovorima.

Ključna spoznaja, navodi CNN, jeste da se Kremlj ne plaši novih sankcija, niti evropskog pritiska, niti oseća obavezu da reaguje na Trampove predloge. Za sada, Putin procenjuje da su potencijalni unutrašnjopolitički rizici zajedničke fotografije sa Trampom i Zelenskim daleko veći od moguće štete zbog Trampovog nezadovoljstva.

Odbijanje da se pridruži inicijativi Zapada predstavlja proračunat rizik koji se, čini se, već isplaćuje. Trampov odgovor, odnosno izjava da se "ništa neće dogoditi dok se on i Putin ne sastanu", bacio je sve diplomatske planove u vetar dok se taj bilateralni susret ne dogodi. Putin time dobija slobodu delovanja, svestan da američki lider zapravo veruje da bez sastanka dvojice predsednika nema napretka.

Kremlj koristi tempo, Zapad reaguje na privid

Nije isključeno da do sastanka Putina i Trampa uskoro dođe, pa čak i da se pregovori u Istanbulu pretvore u najavu takvog samita tokom vikenda. No, Putin očigledno uživa gledajući kako se mirovni proces odvija puževim korakom, uz taman toliko lažne ozbiljnosti da Bela kuća ne može u potpunosti da odustane. Zašto žuriti?

U međuvremenu, ruske snage se gomilaju duž istočne linije fronta, očigledno u sklopu šireg strateškog plana Moskve. Odluka da se ignorišu Trampovi pozivi otkriva dve ključne stvari: Putin je spreman da izdrži dodatne "snažne sankcije" kojima preti Francuska i da odbaci samit u Istanbulu. Očigledno je i tačno procenio da će Trampovo nezadovoljstvo ostati ograničeno.

Putin je, navodi CNN, bio spreman da rizikuje višednevne spekulacije o svom dolasku, znajući da će time izbeći pritiske i ojačati utisak da sve zavisi od njega. Na kraju krajeva, nije ni poznato da li je ikada zaista razmatrao Zelenskijevu ponudu za direktni susret. Možda je sve vreme pregovarao o uslovima sopstvenog sastanka sa Trampom, možda nije.

Zelenski između pritiska i simbolike

Zelenski se sada nalazi u nezavidnoj poziciji. Mora ostati u blizini pregovora, u slučaju da iznenada dođe do napretka, ali istovremeno ne sme delovati kao da čeka Putinov sledeći potez. U petak ga, kako tvrdi, očekuje unapred planirani samit u Albaniji, ali odmah nakon toga mora se vratiti pregovorima.

Istovremeno, postaje sve jasnije da Tramp možda neće uvesti dodatne sankcije Rusiji, uprkos očekivanjima iz Evrope i same Bele kuće. Ograničeni, tehnički sastav ruske delegacije u Istanbulu Trampu daje taman dovoljno alibija da zadrži nadu u napredak i odloži bilo kakvo zaoštravanje prema Moskvi.

Razgovori će, zaključuje CNN, verovatno nastaviti da teturaju napred, uz maksimalističke zahteve Kremlja i stalne ukrajinske apele za prekid vatre koje Rusija uporno odbija. A upravo takav tempo i struktura procesa odgovaraju Kremlju, jer mu daju moć, prostor i vreme.

Čak i uz učešće Trampovih visokih zvaničnika na pregovorima, vrlo je verovatno da će biti ostvaren minimalan napredak i da će se razgovarati o – daljim razgovorima. A to je tačno ono što Kremlj želi.