Britanija ovog leta pokreće "digitalni novčanik sa digitalnim identifikacionim brojem": Zavera postaje stvarnost, šta je sledeće

Vlada Velike Britanije planira da ovog leta pokrene nacionalni digitalni novčanik sa digitalnim identitetom, koristeći pametne telefone i tehnologiju prepoznavanja lica kako bi pojednostavila pristup vladinim uslugama - od kupovine alkohola do plaćanja poreza.

Aplikacija, pod nazivom Gov.uk Wallet, prvo će omogućiti digitalnu ličnu kartu za veterane, a kasnije ove godine i digitalne vozačke dozvole. Do 2027. godine, cilj je da se svi vladini akreditivi - od poreskih informacija do pristupa bankovnim računima - objedine u jednu centralizovanu aplikaciju.

Novi alat za kontrolu

Da bi se registrovali, korisnici će morati da otpreme lična dokumenta (kao što su pasoš ili izvod iz matične knjige rođenih), skeniraju lice pomoću kamere svog pametnog telefona i sačuvaju verifikovane akreditive u aplikaciji Gov.uk Wallet.

Ova aplikacija će služiti kao digitalni ID za pristup raznim uslugama: kupovina alkohola i drugih proizvoda sa starosnim ograničenjem, plaćanje poreza, otvaranje bankovnih računa i pristup veteranskim i javnim beneficijama.

Sistem će se takođe integrisati sa novim propisima, kao što su obavezne provere digitalnog identiteta prilikom kupovine električnih trotineta, čineći digitalnu verifikaciju sastavnim delom svakodnevnih transakcija.

Uvođenje digitalne lične karte se takođe predstavlja kao rešenje za ilegalnu imigraciju. Bivši ministar unutrašnjih poslova lord Blanket nazvao je sistem „neizbežnim" za praćenje ko ima pravo boravka u Velikoj Britaniji.

Ovo dolazi nakon godina politike otvorenih granica, za koju kritičari tvrde da je pogoršala upravo one probleme koji se sada koriste kao opravdanje za digitalni nadzor.

Uprkos najavljenim prednostima, ovaj potez je izazvao žestoku debatu. Organizacije za građanska prava upozoravaju da bi sistem mogao normalizovati masovno prikupljanje podataka od strane države, povećati rizik od hakovanja ili krađe identiteta u slučaju bezbednosnih propusta i omogućiti praćenje građana u realnom vremenu putem provera digitalnog identiteta.

„Sistemi digitalnog identiteta su primamljiva meta za sajber napade, a trajnost biometrijskih podataka znači da svako curenje može imati doživotne posledice. Kada standardizovano prikupljanje podataka postane norma, otvaraju se vrata za proširenu funkcionalnost - prvobitna svrha digitalnog identiteta može se lako proširiti na nove oblasti nadzora i kontrole", piše Ken Mejkon za Reclaim the Net.

Kritika i istorijske paralele

Dejvid Kurten, lider britanske Partije nasleđa, povukao je paralelu između uvođenja digitalne identifikacije i uvođenja vakcine protiv COVID-19. Naglasio je da su se, čak i tada, zahtevi postepeno širili - od medicinskih radnika i starijih osoba, do opšte populacije, dece, a na kraju i odojčadi. Svaki korak je praćen obećanjima da će se normalan život vratiti nakon harmonizacije, ali kritičari upozoravaju da se takvi sistemi, iako u početku dobrovoljni, na kraju pretvaraju u de fakto obavezu.

„Ono što sada govore jeste da to neće biti obavezno - barem tako tvrde u člancima - ali to je verovatno samo mamac. Izgleda da će, kada se uvede, postojati sistem neke vrste 'aparthejda'. Imaćete digitalni identifikacioni broj koji omogućava brži i lakši pristup svemu. Ali ako odlučite da zadržite svoju privatnost i živite kao i ranije, bez pružanja ličnih podataka putem aplikacije, vaš život će postati znatno teži", zaključuje Kurten.

„

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.