Žestoka pucnjava na granici NATO i Rusije, dejstvuju haubice, raketni sistemi, dronovi, "Apači" ispaljuju rakete "Helfajer"

Vojnici iz tri zemlje članice NATO Finske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva treniraju nadomak granica Rusije kako bi se pripremili za Putinov napad, iako Moskva uporno ponavlja da joj ne pada ni na pamet da krene u rat sa NSTO i evropskim zemljama.

Istovremeno, zapadni vojni analitičari upozoravaju da Rusija kada izađe iz ukrajinskog rata neće biti ista. Kremlj planira da poveća broj aktivnih vojnika na 1,5 miliona, što bi Rusiju učinilo drugom najvećom vojskom na svetu - ojačanom iskustvom na bojnom polju, dronovima i hipersoničnim oružjem nove generacije koje NATO još nema. 

Tako je estonska obaveštajna služba upozorila da bi se NATO do sredine 2030-ih mogao suočiti sa "masovnom vojskom sovjetskog tipa" koja je tehnološki slabija, ali brojčano i vatreno moćna. Danska vojna obaveštajna služba otišla je korak dalje: ako SAD prestanu da podržavaju NATO, Rusija bi mogla da pokrene „veliki rat" protiv Alijanse u narednih pet godina.

Kako god bilo, u Rovajarviju, najsevernijem finskom vojnom poligonu, na samo 70 kilometara od ruske granice, švedski i finski vojnici posmatraju kako samohodne haubice „Arčer" iz Švedske ispaljuju granate na mete širom ogromnog prostranstva Laponije. U istoj vežbi britanski vojnici iz raketnih sistema M270 ispaljuju projektile na udaljenosti većoj od 26 kilometara, a dronovi kruže nebom mapirajući teren. U obližnjoj Sodankili, britanski jurišni helikopteri „Apači" ispaljuju rakete „Helfajer" - sve u okviru zajedničke vežbe NATO-a „Severni udar 125".

Ipak, iako treniraju gotovo u dometu Rusije, vojnici iz tri zemlje članice NATO kažu da ruska pretnja nije nešto o čemu razmišljaju svaki dan.

- Vežbe su osmišljene imajući u vidu Rusiju, ali fokus je na međusobnoj koordinaciji i saradnji unutar Alijanse. Svi znau važnost zajedničke obuke savezničkih snaga i rezervista - rekao je pukovnik Kimo Ruotsalajnen iz finske brigade Kainu, koja predvodi vežbe.

Finci, koji vekovima dele napetu istoriju sa Rusijom, pridružili su se NATO-u nešto više od godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu. Švedska se pridružila godinu dana kasnije. Ulazak Finske u savez udvostručio je kopnenu granicu NATO-a sa Rusijom, a Moskva je odmah najavila odgovor - jačanje vojske i izgradnju novih baza duž granice, posebno u blizini Finske i Estonije.

Dok je NATO u stanju visoke pripravnosti na svojoj severoistočnoj granici, komandanti očekuju da će se ruske snage trenutno raspoređene u Ukrajini na kraju vratiti u pogranične baze - posebno nakon mogućeg prekida vatre između Moskve i Kijeva.

Brigadir Nik Ingliš, komandant britanske 1. vazdušno-desantne brigade koja učestvuje u vežbi, kaže da za Fince ruska pretnja nije apstraktna:

- Finci su navikli da žive pored Rusije. Za njih je odbrana od Rusije realnost, za razliku od nas kada treniramo u Ujedinjenom Kraljevstvu - objašnjava on.

Alfi Džajls, devetnaestogodišnji britanski vojnik koji radi na održavanju helikoptera Apač, ima sličan utisak: 

- Svi znamo zašto smo ovde, ali smo ovde da treniramo sa saveznicima iz NATO - kaže on.