Evropa u strahu od Putinove odmazde: Ratni huškači priželjkuju sukob svetski sukob

Evropa strahuje od odmazde ruskog predsednika Vladimira Putina nakon što je Ukrajina u nedelju izvela jedan od najuspešnijih napada dronovima na pet vojnih aerodroma duboko unutar teritorije Ruske Federacije.

Zapadni stručnjaci sigurni su da će uslediti osveta, ali misle da bi na Putinovoj meti mogla da se nađe neka od članica NATO - Litvanija, Letonija, Estonija, Poljska ili Finska.

Gomilanje oružja

Iako su evropski i američki mediji ukrajinsku operaciju nazvali smelom akcijom, koja "dokazuje da je Kijev sposoban da zaustavi rusku invaziju", na Starom kontinentu je ipak zavladala panika. Atmosfera je naročito uzavrela nakon što je prošle nedelje nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio da Putin masovno povećava broj borbenih tenkova, čak 1.500 svake godine, i artiljerije, na svojim granicama prema zemljama NATO.

Uz ovaj poslednji ukrajinski napad zapadni analitičari kažu da se sprema ruska odmazda na neku od članica NATO, budući da Moskva misli da Kijev nije mogao sam, bez pomoći Zapada, da izvede tako uspešnu operaciju.

- Postoji namera i gomilanje oružja za mogući napad na baltičke države članice NATO - smatra britanski vojni general Karsten Brojer.

On je dodao da je prelaz Suvalki, region između Litvanije, Poljske, Rusije i Belorusije, posebno ranjiv na ruske vojne aktivnosti.

- Baltičke države su zaista izložene Rusima. Kad ste tamo, zaista to osećate u razgovorima koje vodimo. Moramo biti spremni do 2029. godine. Ako me pitate, da li postoji garancija da se to neće desiti pre 2029, rekao bih ne. Dakle, moramo biti u stanju da se borimo već večeras - kazao je Brojer za britanski BBC.

Zapadni vojni i obaveštajni zvaničnici rekli su i za američki "Vol strit žurnal" da ruski vojni inženjeri proširuju vojne baze blizu granice sa Finskom, za koje se očekuje da će u narednim godinama biti smeštene desetine hiljada vojnika.

Svoju zabrinutost izrazio je i vrhovni komandant NATO Amerikanac Kris Kavoli. On je naveo da Rusija menja trupe, tenkove i municiju neviđenim tempom, te da je na putu da napravi zalihe tri puta veće od Sjedinjenih Država i Evrope zajedno. Moskva, prema njegovom mišljenju, to radi kako bi u narednih nekoliko godina ušla u sukob sa NATO, najnoviji ukrajinski napad na Rusiju bi to mogao da ubrza.

Dobro pripremljeno

Inače, Ukrajina je dronovima kamikazama napala vojne aerodrome u Murmanskoj oblasti na severu Rusije, Ivanovskoj i Rjazanjskoj oblasti u centralnoj Rusiji, Irkutskoj oblasti u Sibiru i Amurskoj oblasti na Dalekom istoku. Na svim tim aerodromima, između ostalih, bili su smešteni ruski strateški bombarderi TU-95 i TU-22M, kao i avion za rano upozoravanje i kontrolu A-50. Svi dronovi su lansirani iz kamiona parkiranih u blizini meta. Ukrajina ih je prethodno prebacivala preko granice sa Rusijom u drvenim sanducima sa mobilnim poklopcem. Kad je došao trenutak napada, poklopci su daljinski uklonjeni, a dronovi su krenuli u misiju.

Rusija nije otkrila broj oštećenih i uništenih aviona, ali Kijev tvrdi da su izvedeni udari na bar 40 letelica. Od tog broja, prema ukrajinskim podacima, 13 aviona je uništeno, dok su ostali oštećeni. Kako je objavljeno, Kijev je ovu operaciju, nazvanu "Paukova mreža", pripremao čak godinu i po dana, a njome je rukovodio lično šef Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) Vasilij Maljuk.