Drama u Evropi: Jedan potez Si Đinpinga bacio moćne sile u očaj - počeo je raspad svega, Kinezi preuzeli glavnu reč...

Evropska automobilska industrija ponovo se suočava s ozbiljnom krizom, ali ovog puta uzrok nije pandemija niti nestašica mikročipova, već zabrana izvoza retkih zemnih metala iz Kine, ključnih za proizvodnju modernih vozila. Kako prenosi Rojters, zabrinutost u industriji raste iz dana u dan, dok se proizvodne linije zaustavljaju zbog prekida u lancima snabdevanja.

Mnogi analitičari već govore o „trećem velikom potresu“ koji pogađa evropski sektor u poslednjih pet godina. Tonovi iz industrije su sve glasniji – i očajniji, navodi Rojters.

Bez magneta – bez automobila

Frank Ekard, direktor nemačke firme Magnosphere, koja proizvodi magnete za autoindustriju, jasno je opisao trenutnu situaciju kao „paniku“. Prema njegovim rečima, ono što se godinama smatralo stabilnim — sigurna isporuka ključnih sirovina — sada se urušava pred očima evropskih proizvođača.

Retki zemni metali kao što su disprosijum, neodimijum i prazeodimijum, iako deluju apstraktno, neophodni su za funkcionisanje osnovnih sistema u vozilima: od brisača i ogledala, do kočnica i stereo uređaja. Samo nekoliko grama ovih elemenata čini razliku između aktivne i ugašene proizvodne trake.

Kina drži ključeve

Suština problema leži u gotovo potpunoj kineskoj dominaciji nad ovim tržištem. Prema podacima analitičke kuće AlixPartners, Kina kontroliše:

• 70% svetske proizvodnje retkih zemnih metala,

• 85% globalnih preradnih kapaciteta,

• 90% proizvodnje legura i magneta.

Evropske kompanije, naviknute na liberalnu tržišnu politiku i oslanjanje na kineske resurse, ostale su bez zaliha i bez alternativnih izvora.

Zatezanje odnosa između Kine i Zapada kulminiralo je u aprilu kada je Peking, kao odgovor na američke tarife, uveo stroga ograničenja na izvoz ovih sirovina. Iako je Kina potom izdala određeni broj izvoznih licenci evropskim firmama, sve ide sporo – previše sporo za industriju koja zavisi od precizne i pravovremene isporuke.

Pogođeni i civilni i vojni sektor

Najveći udar trpe proizvođači automobila, ali posledice se šire i na druge grane. Industrija električnih vozila, čiji motori zavise od magneta, takođe je teško pogođena. Još alarmantnije je to što i vojna industrija — moderni borbeni avioni, radari i komunikacione platforme — zavisi od istih materijala.

EU u potrazi za dugoročnim rešenjem

Kriza je uzdrmala i političke krugove u Briselu. Evropska unija sve ozbiljnije razmatra kreiranje strateških rezervi i diversifikaciju izvora snabdevanja. Međutim, izgradnja rudnika u Africi, Australiji ili na Islandu, kao i preradnih postrojenja, zahteva godine. Čak i ako se rude obezbede, Evropa za sada nema kapacitete da ih preradi bez pomoći Kine.

Ova situacija jasno pokazuje da kriza retkih metala više nije samo ekonomski izazov — to je pitanje strateške bezbednosti i tehnološke suverenosti.

Šta ako Kina pojača pritisak?

Industrijski giganti iz Nemačke, Francuske, Italije i Španije sada vode borbu da održe kontinuitet proizvodnje. Pitanje koje sve glasnije odzvanja jeste — da li je Evropa predugo ignorisala svoju zavisnost od kineskih sirovina i šta će se dogoditi ako Peking odluči da dodatno pooštri izvoznu politiku?

S obzirom na trenutni tempo, rešenja neće doći brzo. A za autoindustriju koja već sada posrće, vreme je postalo najskuplja sirovina.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.