Drama u Evropi: Jedan potez Si Đinpinga bacio moćne sile u očaj - počeo je raspad svega, Kinezi preuzeli glavnu reč...

Evropska automobilska industrija ponovo se suočava s ozbiljnom krizom, ali ovog puta uzrok nije pandemija niti nestašica mikročipova, već zabrana izvoza retkih zemnih metala iz Kine, ključnih za proizvodnju modernih vozila. Kako prenosi Rojters, zabrinutost u industriji raste iz dana u dan, dok se proizvodne linije zaustavljaju zbog prekida u lancima snabdevanja.

Mnogi analitičari već govore o „trećem velikom potresu“ koji pogađa evropski sektor u poslednjih pet godina. Tonovi iz industrije su sve glasniji – i očajniji, navodi Rojters.

Bez magneta – bez automobila

Frank Ekard, direktor nemačke firme Magnosphere, koja proizvodi magnete za autoindustriju, jasno je opisao trenutnu situaciju kao „paniku“. Prema njegovim rečima, ono što se godinama smatralo stabilnim — sigurna isporuka ključnih sirovina — sada se urušava pred očima evropskih proizvođača.

Retki zemni metali kao što su disprosijum, neodimijum i prazeodimijum, iako deluju apstraktno, neophodni su za funkcionisanje osnovnih sistema u vozilima: od brisača i ogledala, do kočnica i stereo uređaja. Samo nekoliko grama ovih elemenata čini razliku između aktivne i ugašene proizvodne trake.

Kina drži ključeve

Suština problema leži u gotovo potpunoj kineskoj dominaciji nad ovim tržištem. Prema podacima analitičke kuće AlixPartners, Kina kontroliše:

• 70% svetske proizvodnje retkih zemnih metala,

• 85% globalnih preradnih kapaciteta,

• 90% proizvodnje legura i magneta.

Evropske kompanije, naviknute na liberalnu tržišnu politiku i oslanjanje na kineske resurse, ostale su bez zaliha i bez alternativnih izvora.

Zatezanje odnosa između Kine i Zapada kulminiralo je u aprilu kada je Peking, kao odgovor na američke tarife, uveo stroga ograničenja na izvoz ovih sirovina. Iako je Kina potom izdala određeni broj izvoznih licenci evropskim firmama, sve ide sporo – previše sporo za industriju koja zavisi od precizne i pravovremene isporuke.

Pogođeni i civilni i vojni sektor

Najveći udar trpe proizvođači automobila, ali posledice se šire i na druge grane. Industrija električnih vozila, čiji motori zavise od magneta, takođe je teško pogođena. Još alarmantnije je to što i vojna industrija — moderni borbeni avioni, radari i komunikacione platforme — zavisi od istih materijala.

EU u potrazi za dugoročnim rešenjem

Kriza je uzdrmala i političke krugove u Briselu. Evropska unija sve ozbiljnije razmatra kreiranje strateških rezervi i diversifikaciju izvora snabdevanja. Međutim, izgradnja rudnika u Africi, Australiji ili na Islandu, kao i preradnih postrojenja, zahteva godine. Čak i ako se rude obezbede, Evropa za sada nema kapacitete da ih preradi bez pomoći Kine.

Ova situacija jasno pokazuje da kriza retkih metala više nije samo ekonomski izazov — to je pitanje strateške bezbednosti i tehnološke suverenosti.

Šta ako Kina pojača pritisak?

Industrijski giganti iz Nemačke, Francuske, Italije i Španije sada vode borbu da održe kontinuitet proizvodnje. Pitanje koje sve glasnije odzvanja jeste — da li je Evropa predugo ignorisala svoju zavisnost od kineskih sirovina i šta će se dogoditi ako Peking odluči da dodatno pooštri izvoznu politiku?

S obzirom na trenutni tempo, rešenja neće doći brzo. A za autoindustriju koja već sada posrće, vreme je postalo najskuplja sirovina.