Nazire se jeziv scenario: Prelomni događaj ljudske civilizacije neće pokrenuti čovek, znate li šta nam se sprema?

U nuklearnom sukobu, donosioci odluka često imaju samo nekoliko minuta za procenu pretnji i odgovor. Sistemi veštačke inteligencije mogu obrađivati ​​ogromne količine informacija u stvarnom vremenu, što potencijalno pomaže bržem donošenju odluka. Nazire se jeziv scenario.

Kako se strahovi od sveopšteeg nuklearnog rata pojačavaju, naučnici upozoravaju da bi odluka o pokretanju katastrofalnog udara uskoro mogla biti ne na svetskim vođama, već na nekoj mašini. 

U oštrom upozorenju, Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), nezavisna skupina koja prati globalna sigurnosna pitanja, izjavila je da je decenijma dugo smanjenje globalnih nuklearnih arsenala došlo do kraja.

Umesto toga, nacije sada moderniziraju, proširuju i raspoređuju svoje zalihe brzim i alarmantnim tempom, signalizirajući početak nove, visokotehnološke trke u naoružanju. 

Iako veštačka inteligencija i slične tehnologije mogu ubrzati donošenje odluka tokom kriza, naučnici upozoravaju da se povećava rizik od nuklearnog sukoba zbog loše komunikacije, nesporazuma ili tehničkog kvara, navodi se u izveštaju.

- Vidimo znakove upozorenja na novu trku u nuklearnom naoružanju u posebno opasnom i nestabilnom trenutku za geopolitiku, a ako odluka o lansiranju nuklearnog oružja ikada bude u potpunosti predana veštačkoj inteligencij, približili bismo se pravim scenarijima sudnjeg dana", rekao je Den Smit, direktor SIPRI-ja. Izveštaj dolazi nakon izraelskog napada na iranska nuklearna i raketna postrojenja prošle nedelje, što je izazvalo strah da bi Treći svetski rat mogao biti neizbežan. 

Smith i njegov tim upozorili su da bi uključivanje veštačke inteligencije u sisteme za lansiranje nuklearnog oružja moglo značajno povećati rizik od slučajnog rata. Uprkos rizicima, SIPRI je rekao da vlade sve više privlače brzina i procesorska snaga koju nudi veštačka inteligencija.

-Jedna komponenta nadolazeće trke u naoružanju bi će pokušaj sticanja i održavanja konkurentske prednosti u veštačkoj inteligenciji, kako u ofanzivne tako i u obrambene svrhe -  rekao je Smith u izveštaju SIPRI-ja .

- Veštačka inteligencija ima širok raspon potencijalne strateške koristi, ali neoprezno usvajanje veštačke inteligencije moglo bi značajno povećati nuklearni rizik - upozorio je Smith, javlja Daily Mail.

Izveštaj iz 2025. takođe je istakao da se u više navrata u istoriji nuklearnog oružja kataklizmički rat dogodio gotovo potpuno slučajno.

Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se u septembru  1983., kada je sistem Sovjetskog savez za rano upozoravanje lažno prijavio pet američkih projektila koji dolaze.

Srećom, potpukovnik Stanislav Petrov, tadašnji dežurni pripadnik oružanih snaga, doveo je u pitanje ispravnost upozorenja.  Zaključio je da bi pravi američki prvi udar uključivao daleko više bojevih glava te je odlučio da ne pojačava uzbunu.

Njegova odluka se smatra zaslužnom za sprečavanje moguće globalne katastrofe.

- Da je verovao informaciji, prosledio bi je dalje i, iako nema sigurnosti ni u jednom smeru, njegovi nadređeni, pogrešno misleći da su napadnuti, možda bi se odlučili na odmazdu - napisao je Smith.

 

 

Smit je dodao da brzina kojom veštačka inteligencija deluje znači da u budućim sukobima ljudi poput Petrova možda neće imati vremena da speče odluku kompjutera o pokretanju povratnog udara.

U izveštaju SIPRI-ja takođe su navedena nedavna otkrića o tajnom takmičenju u naoružanju koje se odvija među svetskim nuklearnim supersilama. Službeno, pet zemalja, Kina, Pakistan, Indija, Izrael i Severna Koreja, povećale su svoje nuklearne zalihe za više od 700 bojevih glava u posljednjih 40 godina.

 

 

Najbrže rastući arsenal je kineski, a Peking dodaje oko 100 novih bojevih glava godišnje od 2023., prema najnovijem SIPRI-jevom popisu, koji tvrdi da Kinezi sada imaju 600 nuklearnih bombi zaključno s 2025. Kina bi potencijalno mogla imati barem onoliko interkontinentalnih balističkih projektila koliko i Rusija ili SAD do 2030-ih.

Od procenjenih 12.241 nuklearnih bojevih glave širom sveta, oko 9.614 se nalazilo u aktivnim vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu. Otprilike 2100 aktivno raspoređenih bojevih glava trenutno je u stanju visoke operativne pripravnosti - pričvršćene su na balističke rakete na brodovima, podmornicama ili avionima. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.