Putin i saveznici izvode dvostruk udar na SAD: Strašne vesti zaprepastile američku naciju - "Istovremeno ruski lider radi ovo..."

Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa ozbiljnim geopolitičkim izazovima, dok Rusija, prema analizi Blumberga, učvršćuje pozicije i širi uticaj u ključnim regionima sveta. Predsednik Vladimir Putin intenzivirao je saradnju sa Severnom Korejom, Iranom i Kinom, dok istovremeno slabi američko prisustvo u Africi i na Bliskom istoku.

Američki analitičari ocenjuju da Putin postaje najveći izazov za predsednika SAD Donalda Trampa, koji želi da se nametne kao posrednik u globalnim krizama. Strategija Bele kuće zasnovana na ustupcima Moskvi i pritisku na Kijev da prihvati kompromis nije dala očekivane rezultate, već je, prema oceni iz Vašingtona, signalizirala slabost američke pozicije. Rusija je, kako piše Blumberg, te ustupke iskoristila za dodatne zahteve i nastavak pritiska.

Ruska vojna i ekonomska prednost raste

Izvori ukazuju da Rusija proizvodi više artiljerijskih granata nego sve članice NATO-a zajedno, dok domaća proizvodnja dronova beleži nagli rast. Ukrajina se suočava sa ozbiljnim finansijskim ograničenjima, što dodatno komplikuje situaciju. Stručnjaci upozoravaju da bi dugoročna prednost Moskve mogla ugroziti interese SAD u Evropi.

Pored vojne prednosti, Rusija jača veze sa ključnim azijskim državama i razvija alternativne platne sisteme kako bi smanjila zavisnost od dolara. Sankcije nisu donele očekivane rezultate – Moskva je preusmerila izvoz energenata ka Indiji i Kini, koje kupuju naftu po sniženim cenama.

Diplomatski signali i novi pritisak

Kako se približava rok koji je postavio Tramp, spekuliše se da bi Kremlj mogao poslati signale spremnosti za pregovore. Poseta specijalnog izaslanika Bele kuće Stiva Vitkofa Moskvi očekuje se ove nedelje. Ipak, uslovi Rusije ostaju isti: teritorijalna pitanja, neutralni status Ukrajine i bezbednosne garancije.

Analitičari preporučuju povećanje vojne pomoći Kijevu – ubrzane isporuke dronova, municije i oružja, jaču obaveštajnu saradnju i podršku domaćoj proizvodnji u Ukrajini. Paralelno, zagovaraju pooštravanje ekonomskog pritiska, uključujući sankcije prema državama koje nastavljaju saradnju sa Moskvom u energetskom sektoru.

Sankcije i kontrola ruskog izvoza

Predlaže se preciznije ciljanje sankcija na banke, osiguravajuće kuće, brodarske firme i posrednike u trgovini. Ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu, koje je postavila G7, smatra se nedovoljno efikasnim, pa se razmatra podrška inicijativi EU, Velike Britanije i Kanade za dodatno snižavanje cene.

Izvori tvrde da ruska ekonomija ima slabosti koje se mogu pojačati koordinisanim pritiskom Zapada. Cilj je jasno poručiti Moskvi da protivnici imaju kapacitete za dugotrajni sukob i nadmašivanje njenih resursa.

Na kraju, poruka koju Vašington želi da pošalje glasi: postojala je šansa za mir, ali Moskva je odbila. Zaključak analitičara je da dalji put ne vodi kroz popuštanje, već kroz čvrst i koordinisan pritisak.