Strašno otkriće na dnu okeana šokiralo naučnike: Pojavili se dokazi - ovo je promenilo sudbinu Zemlje?!

Tim istraživača predvođen geonaučnikom Kristoferom Murom sa Univerziteta Južne Karoline objavio je podatke za koje tvrde da dokazuju kako je pre 12.000 godina pala kometa koja je promenila svet.

Mikroskopska zrnca vanzemaljske prašine pronađena u sedimentu na dnu okeana mogla bi biti dokaz komete koja je eksplodirala u Zemljinoj atmosferi pre 12.800 godina, piše „Sajns alert”.

Ovaj hipotetički događaj, poznat kao udar Mlađeg Drijasa, mogao bi da objasni iznenadno i dugotrajno razdoblje zahlađenja koje je prekinulo trend globalnog otopljenja, koje je trajalo čak 1.200 godina.

Teorija je, blago rečeno, kontroverzna i mnogi naučnici ga odlučno odbacuju, ali ima i onih koji ostaju otvoreniji za tu mogućnost.

Jedan od glavnih argumenata je da nije pronađen krater, što bi se moglo očekivati kod takvog događaja koji menja svet... ali novi dokazi sugerišu da tragovi možda nisu u obliku ogromnog kratera, već nečeg mnogo manjeg.

Tim istraživača predvođen geonaučnikom Kristoferom Murom sa Univerziteta Južne Karoline, iznosi novu liniju dokaza: četiri jezgra sedimenta iz Bafinovog zaliva blizu Grenlanda.

"Odabrali smo da analiziramo morska jezgra iz Bafinovog zaliva kako bismo utvrdili da li su podaci o udaru iz Mlađeg Drijasa, prijavljeni sa desetina kopnenih lokacija širom sveta, prisutni i u okeanskim jezgrima", naveo je Mur u intervjuu za naučni časopis "PLOS One".

Kako je rekao, lokacije su bile značajne jer su bile na velikoj udaljenosti od potencijalne antropogene (ljudske) kontaminacije, a u većini slučajeva, jezgra su bila visoko laminirana, što ukazuje da je materijal bio relatino netaknut.

Foto: EPA

 

Udar komete Mlađi Drijas imao globalne posledice

Istraživači su koristili radiokarbonsko datiranje da bi odredili starost slojeva, i napredne tehnike spektrometrije tražeći znakove ostataka komete u slojevima nataloženim tokom razdoblja zahlađenja. Analiza je otkrila sićušne metalne čestice (mikrosferule) čiji je sastav u skladu sa poreklom komete, uključujući gvožđe sa niskim sadržajem kiseonika i visokim sadržajem nikla, i mikrosferule bogate gvožđem i silicijumom.

Reč je o uzorcima uzetim sa morskog dna koji su se taložili tokom mnogih milenijuma.
Ove mikrosferule, kažu istraživači, sastoje se uglavnom od materijala sa Zemlje, ali sa malo pomešanog materijala od udara – verovatno od vazdušnog praska kada je kometa eksplodirala nakon ulaska u atmosferu.

"Sloj sedimenta Mlađeg Drijasa pronađeni u Bafinovom zalivu sadrži mikrosferule sa hemijskim sastavom koji odgovara meteoritskom materijalu, rastopljeno staklo i nanočestice u ključnim elementima (npr. platina i iridijum), što ukazuje da se događaj desio", kaže Mur.

Ove dokaze potkrepljuju nalazi na kopnenim lokacijama na više kontinenata u obe hemisfere.
Ovaj rad se samo nadovezuje na druge dokaze da je udar komete „Mlađi Drijas” verovatno bio globalnih razmera. Istraživači planiraju da prošire obim svog istraživanja ispitivanjem jezgara sedimenata sa drugih okeanskih lokacija širom sveta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.