Šok za Rusiju i Iran: U Beloj kući će se danas okončati rat koji traje skoro 40 godina - nešto opasno se krije iza ovog dogovora

Lideri Jermenije i Azerbejdžana planiraju da u petak u Beloj kući potpišu zajedničku deklaraciju o miru, kojom bi okončali gotovo četiri decenije dug sukob, uz posredovanje administracije predsednika SAD Donalda Trampa.

Osim toga, obe zemlje očekuje i potpisivanje bilateralnih sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama u cilju jačanja političkih i ekonomskih veza sa Vašingtonom, što je omogućeno posle rešenja spora oko izgradnje zajedničkog tranzitnog koridora, navode tri američka zvaničnika.

„Radujem se što ću sutra u Beloj kući ugostiti predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i premijera Jermenije Nikola Pašinjana na Istorijskom mirovnom samitu“, poručio je Tramp u četvrtak na svojoj platformi Truth Social.

„Sjedinjene Države će takođe potpisati bilateralne sporazume sa obe zemlje kako bi zajedno radile na ekonomskim prilikama i u potpunosti otvorile potencijal regiona Južnog Kavkaza“, dodao je američki predsednik.

Foto: EPA-EFE/ANATOLY MALTSEV

Turska gura dogovor, sporan koridor kroz jermensku teritoriju

Pored američke administracije, mirovni proces u regionu snažno podržava i Turska, koja kao uslov za normalizaciju odnosa sa Jermenijom postavlja upravo potpisivanje dogovora između Jerevana i Bakua.

Ipak, centralna tačka sporenja ostaje tzv. Zangezurski koridor – planirani put koji bi povezivao glavni deo Azerbejdžana sa njegovom eksklavom Nahčivanom i dalje sa Turskom, preko teritorije jermenske Sjunikske oblasti.

Baku insistira na eksteritorijalnom statusu tog železničkog i drumsko-transportnog pravca, što bi podrazumevalo neometan prevoz ljudi i robe bez kontrole jermenskih vlasti. S druge strane, Jerevan strahuje da bi takvo rešenje dugoročno moglo dovesti do de fakto gubitka suvereniteta nad sopstvenom teritorijom.

Foto: EPA-EFE/EPA EFE MAXAR TECHNOLOGIES HANDOUT

Američka kontrola koridora – Gvantanamo na Kavkazu?

Prema informacijama iz jula, američki ambasador Tomas Barak zvanično je predložio da američka kompanija uzme Zangezurski koridor pod zakup i upravlja njime narednih 100 godina. Istovremeno, Turska je navodno predlagala da koridorom upravlja privatna firma koju bi odobrile obe strane. Međutim, Jermenija je tražila da ta kompanija ima nadležnosti i nad jermenskom stranom koridora, što je Baku odbio.

Foto: Youtube printscreeen

Neki analitičari ističu da bi dugoročna kontrola Zangezurskog koridora mogla biti deo šire strategije Vašingtona za uspostavljanje trajnog prisustva u Južnom Kavkazu, tik uz severozapadnu granicu Irana. Kako prenosi španski portal Periodista Digital, planirani „Trampov most“ kroz planine Sjunika predviđa i prisustvo američkog kontingenta u vidu privatne vojne kompanije sa oko hiljadu ljudi, stacioniranih na jermenskoj teritoriji.

Struktura celog projekta, ukoliko se realizuje, podseća na trajno vojno prisustvo SAD na jugoistoku Kube – na bazi Gvantanamo.

Iran: Američki plan je pokušaj blokade i nove antiruske fronte

Zbog svega navedenog, zvanični Teheran sa velikom zabrinutošću prati razvoj događaja. Savetnik iranskog vrhovnog vođe Ali Akbar Velajati izjavio je da „neprijatelji Irana, posebno svetski cionizam i SAD, traže projekte poput Zangezurskog koridora kako bi pod tim izgovorom sprovodili šire geopolitičke planove“.

- Glavni cilj je slabljenje osovine otpora, presecanje veza Irana sa Kavkazom i pokušaj stvaranja kopnene blokade Irana i Rusije sa juga regiona - upozorio je Velajati.

On je dodatno istakao da se ovim projektom pokušava otvoriti novi front protiv Rusije i Irana, kao zamena za rat u Ukrajini, a sve to uz podršku NATO-a i više panturkističkih pokreta u regionu.

Iran, kako kaže stručnjak za Južni Kavkaz Hosein Salar Seifodin, „vrlo pažljivo prati situaciju jer direktno zadire u nacionalne interese zemlje“. On tvrdi da Baku zna za čvrstu poziciju Teherana, pa pokušava da se zaštiti ulogom međunarodnih aktera – uključujući Izrael, SAD, Veliku Britaniju i NATO – kako bi se predupredio svaki pokušaj političkog ili vojnog pritiska iz Irana.