Misterija: Odakle ruski avioni na nemačkim aerodromima?!

Tri plavo-bela giganta koji stoje pored kontrolnog tornja na aerodromu Lajpcig/Hale više nemaju dozvolu za let. To su teretni avioni Antonov An-124 koji pripadaju ruskoj teretnoj avio-kompaniji Volga Dnjepar i kojima je više od tri godine na snazi zabrana poletanja i letenja zbog sankcija Evropske unije protiv Rusije, javlja Dojče vele .

Međutim, ove džinovske ptice ionako ne bi mogle da lete: njihovi motori su uklonjeni tokom radova na održavanju, zbog čega su avioni dovedeni u Lajpcig u februaru 2022. godine. Gde se motori nalaze, i da li su vraćeni u Rusiju, nije jasno.

I nisu jedini: prema informacijama WDR, ukupno sedam aviona širom Nemačke podleže zabrani letenja od 28. februara 2022. godine u skladu sa Uredbom EU 833/2014. Na primer, Boing 737 moskovske teretne avio-kompanije Atran i Bombardije Čelendžer 300 avio-kompanije Utair nalaze se na aerodromu Keln/Bon. Boing 747 britanske teretne kompanije KargoLogikEr (CargoLogicAir) nalazi se u luci Frankfurt/Han, koja je morala da obustavi operacije 2022. godine zbog sankcija vezanih za rat u Ukrajini i ubrzo nakon toga je bankrotirala. KargoLogikEr je bila podružnica kompanije sa ruskim vlasnicima. "Ovlašćeni korisnik" imovine kompanije završio je na britanskoj listi sankcija.

Prevara u vezi sa imovinom

Erbas A320, koji je iznajmila ruska avio-kompanija Aeroflot, stajao je neaktivan na aerodromu u Minhenu više od 800 dana. U junu 2024. godine, avion je konačno poleteo i obavio svoj prvi let za Češku Republiku. Kineski vlasnici su preuzeli avion i izmirili dug od preko 460.000 evra.

Portparol nemačkog ministarstva saobraćaja, koje je nadležno za sprovođenje sankcija EU u vezi sa vazdušnim saobraćajem, rekao je, kada je upitan, da su poznati i drugi avioni koji se nalaze u Nemačkoj, ali da "zbog tekućih istražnih postupaka u vezi sa nejasnim vlasničkim odnosima" ne mogu biti date definitivne informacije.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine i rezultirajućih paketa sankcija EU, u Nemačkoj je osnovana radna grupa za sprovođenje sankcija. Vodeća ministarstva bila su Ministarstvo ekonomije i finansija, uz saradnju agencija kao što su Savezna kancelarija kriminalističke policije (BKA) i nemačka obaveštajna služba BND.

U januaru 2023. godine, zadaci radne grupe su konačno prebačeni na novoosnovani direktorat u okviru carinske uprave - Centralnu kancelariju za sprovođenje sankcija (ZfS). Ova kancelarija je od tada zadužena za identifikaciju i zamrzavanje imovine sankcionisanih pojedinaca i kompanija u Nemačkoj. To uključuje, pored novčane imovine u bankama i nekretninama, vozila, brodove i avione.

Istrage su često teške. Pravi vlasnički odnosi su često prikriveni složenom i prekograničnom mrežom kompanija i posrednika.

Privatni avion pokojnog šefa Vagnera?

To je verovatno slučaj sa avionom koji je godinama parkiran na aerodromu Berlin-Brandenburg (BER): U oktobru 2020. godine, beli privatni avion Hoker 800XP stigao je u Nemačku iz Sankt Peterburga - očigledno na održavanje. Avion od tada nije napustio Nemačku.

Letelica, koja može da primi do osam putnika i ima dolet veći od 4.600 kilometara, već je bila u centru pažnje američkih vlasti pre ruskog rata u Ukrajini. Uvereni su da je avion pripadao sada pokojnom šefu ruske plaćeničke grupe Vagner, Jevgeniju Prigožinu.

Prema Amerikancima, vlasništvo nad Prigožinovim navodnim avionom, koji je uglavnom leteo između Moskve, Sankt Peterburga, Sočija i Turske, proteže se kroz mrežu fiktivnih kompanija. Na papiru, avion pripada kompaniji u San Marinu, a dalji tragovi vlasništva vode do kompanije iz Sankt Peterburga koja je bila odgovorna za rad i održavanje aviona Vagner grupe.

Kako je objavio nedeljnik "Cajt", američke vlasti su navodno početkom 2022. godine zatražile od nemačke vlade da zapleni letelicu. Međutim, među nemačkim vlastima je postojalo neslaganje oko toga da li je to pravno moguće. Umesto zaplene, prvo je pokrenut carinski postupak kako bi se proverilo da li je sve u redu sa radovima na održavanju. Letelici je privremeno zabranjeno kretanje.

"Parking" se naplaćuje samo pri odlasku.

Zatim je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, usledili su brojni paketi sankcija EU, a u avgustu 2023. godine, nakon što se njegova plaćenička grupa pobunila protiv Kremlja, šef Vagnera Prigožin je poginuo u još uvek nerazjašnjenoj avionskoj nesreći u Rusiji.

Dotični avion je sada parkiran na berlinskom aerodromu skoro pet godina. Već u proleće 2023. godine, troškovi smeštaja letelice iznosili su oko 37.000 evra.

"U principu, troškovi koje naplaćujemo fakturišu se samo kada letelica ponovo želi da napusti aerodrom", rekla je tada portparolka aerodroma. "Pošto se dotična letelica još uvek nalazi na aerodromu, još uvek nije izdata faktura". Pitanje je da li će troškovi ikada biti namireni.

Situacija je drugačija u slučaju tri Antonova, koji su godinama bili redovni gosti aerodroma Lajpcig/Hale.

Portparol aerodroma je rekao da naknade za smeštaj aviona plaćaju vlasnici, odnosno ruska avio-kompanija. Oni očigledno žele da ih jednog dana vrate.