Iznenađenje iz Nemačke zatreslo evropsku političku scenu: Antisistemska desnica jača nego ikada - na pomolu istorijski preokret

Antisistemske i reformističke desničarske snage beleže novi talas rasta u Evropi, a najnovije iznenađenje stiže iz Nemačke, gde je Alternativa za Nemačku (AfD) u anketama prestigla konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelara Fridriha Merca. Prema istraživanju Instituta Forsa, AfD je dobio 26% podrške, dok je CDU pao na 24% – najniži rezultat od izbora 2021. godine.

Ovaj preokret dolazi nakon što je čak 67% Nemaca izrazilo nezadovoljstvo radom kancelara Merca u prvih 100 dana na funkciji, na koju je stupio u maju. AfD, na čijem je čelu Alis Vajdel, sada je vodeća opoziciona stranka u Bundestagu.

Kritike vlasti i spor oko nadzora opozicije

Ranije ove godine nemačka obaveštajna služba označila je AfD kao „ekstremističku“ organizaciju, što je izazvalo oštre reakcije i u inostranstvu. Američki državni sekretar Marko Rubio tada je ocenio da je reč o „tiraniji pod maskom demokratije“, kritikujući odluku da se opozicionoj stranci uvede prošireni nadzor.

Foto: EPA

AfD je osnovan 2013. godine kao anti-evro pokret, ali je tokom godina izgradio snažan identitet na protivljenju masovnoj imigraciji i širenju nadležnosti Evropske unije.

Evropski trend rasta reformističke desnice

Ovakav razvoj u Nemačkoj deo je šireg evropskog trenda. Slične antisistemske i reformističke stranke jačaju u Francuskoj, gde Nacionalno okupljanje, iako još bez konačne pobede na predsedničkim izborima, konstantno širi podršku; u Velikoj Britaniji, gde Reform UK predvođen Najdželom Faražom beleži rekordne rezultate; te u Italiji, gde premijerka Đorđa Meloni, iako na vlasti, balansira između svoje antimigrantske platforme i saradnje sa Briselom.

Foto: Reuters

Migrantska kriza iz 2015. godine, kada je u Evropu stiglo više od 1,3 miliona tražilaca azila, ostavila je dubok trag na biračko telo. Kulturna i ekonomska nesigurnost, uz visoke cene i stagnaciju privrede, nastavlja da podgreva nezadovoljstvo, što antisistemske stranke vešto koriste.

Ključne bitke u naredne dve godine

U naredne dve godine predstoje nacionalni izbori u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj – što će biti najpovoljnija prilika do sada za antisistemsku desnicu da kapitalizuje rastuće nezadovoljstvo.

Foto: Foto: Shutterstock, Reuters

U Francuskoj, iako je Marin Le Pen privremeno onemogućena da se kandiduje zbog presude za proneveru, njena stranka bi mogla da osvoji vlast. U Španiji bi desni blok prvi put mogao da uključi stranku Voks u vladajuću koaliciju, dok bi u Poljskoj pad podrške premijeru Donaldu Tusku mogao da vrati nacionalističke snage na vlast.

Ako se ovi trendovi nastave, politička mapa Evrope mogla bi se značajno promeniti – sa dubokim posledicama po politiku EU, odnose sa Rusijom, unutrašnje granice i budući pravac evropske integracije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.