Iznenađenje iz Nemačke zatreslo evropsku političku scenu: Antisistemska desnica jača nego ikada - na pomolu istorijski preokret

Antisistemske i reformističke desničarske snage beleže novi talas rasta u Evropi, a najnovije iznenađenje stiže iz Nemačke, gde je Alternativa za Nemačku (AfD) u anketama prestigla konzervativnu Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) kancelara Fridriha Merca. Prema istraživanju Instituta Forsa, AfD je dobio 26% podrške, dok je CDU pao na 24% – najniži rezultat od izbora 2021. godine.

Ovaj preokret dolazi nakon što je čak 67% Nemaca izrazilo nezadovoljstvo radom kancelara Merca u prvih 100 dana na funkciji, na koju je stupio u maju. AfD, na čijem je čelu Alis Vajdel, sada je vodeća opoziciona stranka u Bundestagu.

Kritike vlasti i spor oko nadzora opozicije

Ranije ove godine nemačka obaveštajna služba označila je AfD kao „ekstremističku“ organizaciju, što je izazvalo oštre reakcije i u inostranstvu. Američki državni sekretar Marko Rubio tada je ocenio da je reč o „tiraniji pod maskom demokratije“, kritikujući odluku da se opozicionoj stranci uvede prošireni nadzor.

Foto: EPA

AfD je osnovan 2013. godine kao anti-evro pokret, ali je tokom godina izgradio snažan identitet na protivljenju masovnoj imigraciji i širenju nadležnosti Evropske unije.

Evropski trend rasta reformističke desnice

Ovakav razvoj u Nemačkoj deo je šireg evropskog trenda. Slične antisistemske i reformističke stranke jačaju u Francuskoj, gde Nacionalno okupljanje, iako još bez konačne pobede na predsedničkim izborima, konstantno širi podršku; u Velikoj Britaniji, gde Reform UK predvođen Najdželom Faražom beleži rekordne rezultate; te u Italiji, gde premijerka Đorđa Meloni, iako na vlasti, balansira između svoje antimigrantske platforme i saradnje sa Briselom.

Foto: Reuters

Migrantska kriza iz 2015. godine, kada je u Evropu stiglo više od 1,3 miliona tražilaca azila, ostavila je dubok trag na biračko telo. Kulturna i ekonomska nesigurnost, uz visoke cene i stagnaciju privrede, nastavlja da podgreva nezadovoljstvo, što antisistemske stranke vešto koriste.

Ključne bitke u naredne dve godine

U naredne dve godine predstoje nacionalni izbori u Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj – što će biti najpovoljnija prilika do sada za antisistemsku desnicu da kapitalizuje rastuće nezadovoljstvo.

Foto: Foto: Shutterstock, Reuters

U Francuskoj, iako je Marin Le Pen privremeno onemogućena da se kandiduje zbog presude za proneveru, njena stranka bi mogla da osvoji vlast. U Španiji bi desni blok prvi put mogao da uključi stranku Voks u vladajuću koaliciju, dok bi u Poljskoj pad podrške premijeru Donaldu Tusku mogao da vrati nacionalističke snage na vlast.

Ako se ovi trendovi nastave, politička mapa Evrope mogla bi se značajno promeniti – sa dubokim posledicama po politiku EU, odnose sa Rusijom, unutrašnje granice i budući pravac evropske integracije.