Zaharova postidela Zapadne propagandiste: Mnogo zaboravljate! Ko je oslobodio Aušvic?!

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da je "situacija sa kolektivnim sećanjem na Holokaust" u Evropskoj uniji direktna posledica politike fragmentiranja istorije Drugog svetskog rata, dok se, kako je navela, oslobodilačka uloga Crvene armije stalno omalovažava.

Ona je skrenula pažnju na poziv ambasadora SAD u Francuskoj, Čarlsa Kušnera, u francusko Ministarstvo spoljnih poslova, koji mu je rekao da su njegove reči o neadekvatnosti napora francuskog predsednika Emanuela Makrona u borbi protiv antisemitizma neprihvatljive, a takođe ga je podsetio na "obavezu da se ne meša u unutrašnje poslove država".

- Čudno je čitati i čuti o 'mešanju u unutrašnje poslove', jer bi tema ljudskih prava trebalo da ima, kako nas zvanični Pariz ubeđuje već godinama, transgranični karakter... Zapadnjaci su pokušali da razmotre tragediju jevrejskog naroda, a da ne uzimaju u obzir totalni genocid koji je Treći rajh sproveo na istoku Evrope kao deo oslobađanja 'životnog prostora' za rasu 'natčoveka' - istakla je Zaharova u autorskom tekstu za list "Izvestija".

Ona je navela da je nakon toga istorija spasavanja i oslobođenja od strane Crvene armije "bila podvrgnuta sistematskom omalovažavanju".

Zaharova je dodala da se to jasno pokazalo u transformaciji memorijalnih događaja u Evropi povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, koji se obeležava 27. januara. 

Poljske vlasti su odavno prestale da pozivaju veterane oslobodioce iz postsovjetskih država, rekla je ona.

- Sekretarijat UN takođe ne poziva sovjetske veterane na ovaj dan . To radi samo ruska stalna misija, koja svake godine 27. januara organizuje komemorativne događaje u UN, čiji su glavni heroji učesnici Velikog otadžbinskog rata i bivši logoraši... Zašto se Zapad prema njima, herojima, tako ponašao (i još uvek se ponaša)? Zato što nisu smeli svojim prisustvom da podsećaju visoke goste na istorijsku istinu - naglasila je portparolka ruskog ministarstva. 

Ona je podsetila da su 2007. godine zvaničnici UN pozvali veterane koji su se borili u Crvenoj armiji na jedan događaj.

- Ali nakon što su ispričali celu istinu o oslobodilačkoj ulozi Crvene armije, više nisu bili pozivani. Pozvali su samo zapadne svedoke tih događaja koji su ispričali kako su 27. januara 1945. godine američki vojnici sa zvezdama i prugama dočekani na kapijama Aušvica - navela je Zaharova. 

Prema njenom mišljenju, evropska birokratija i zapadnoevropske prestonice, "ako nisu otvoreno odobrile, onda nisu ni na koji način reagovale na revanšizam mladih Evropljana", koji su, kako je navela, objavili rat sovjetskom memorijalnom nasleđu i legitimizovali "rehabilitaciju krvavih dželata Holokausta".

- Francusko Ministarstvo spoljnih poslova, ni pod Emanuelom Makronom ni pod njegovim prethodnicima, nikada se nije izjasnilo protiv uništavanja spomenika vojnicima Crvene armije u Poljskoj, baltičkim državama, Ukrajini, niti protiv postavljanja spomenika Hitlerovim saradnicima. Prvo, prepravili su istoriju kako bi im odgovarala, brišući prave oslobodioce i veličajući zločince koje je osudio Nirnberški tribunal - upozorila je Zaharova.

Kako je ocenila, sledeći neizbežni korak je zaborav žrtava Holokausta. 

- Vreme je da naučimo: bez bezuslovnog priznanja oslobodilačke uloge Crvene armije, koja je zaustavila genocid koji su sproveli nacistički dželati i njihovi poslušnici, sećanje na žrtve Holokausta je takođe osuđeno na izbacivanje iz evropske javne svesti. Nema spasilaca – a oni koji su spaseni nisu potrebni -  zaključila je Zaharova.

Aušvic je oslobodila Crvena armija 27. januara 1945. godine. Godine 2005, odlukom Generalne skupštine UN, ovaj datum je proglašen Međunarodnim danom sećanja na Holokaust.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.