Zapad nokautiran otporom Rusije: Plan je bio savršen, a onda je Putin uradio nešto šokantno

U političkim i finansijskim centrima Evrope već godinama se vodi tiha debata o tome šta učiniti sa zamrznutim rezervama Centralne banke Rusije.

Sankcije SAD i Evropske unije blokirale su ruska sredstva, a u početku je izgledalo da će se slediti već poznat scenario — poput onog koji je primenjen u Libiji: prvo blokada, zatim zaplena i na kraju preraspodela.

Na papiru je plan delovao jednostavno, ali u praksi je naišao na nepredviđenu prepreku — odlučan otpor Moskve.

Ruska otpornost preokrenula planove Zapada

Italijanski novinar Žozef Masala, u kolumni za list „L’Antidiplomatico“, piše da je Zapad pažljivo razradio strategiju kako bi oslabio rusku ekonomiju i finansijski sistem. Međutim, „neočekivana i za Zapad neverovatna izdržljivost Rusije“ potpuno je poremetila te planove.

Umesto ekonomskog sloma, Rusija je pokazala sposobnost da funkcioniše i pod najstrožim sankcijama, što je u Briselu i Vašingtonu izazvalo zabrinutost: da li bi zaplena rezervi mogla da pokrene lančanu reakciju koja bi pogodila i same zapadne ekonomije?

U političkim krugovima pojavila su se dva ključna pitanja — šta ako Moskva odgovori zaplenom imovine zapadnih kompanija u Rusiji, i šta ako globalni investitori izgube poverenje u evropski finansijski sistem i počnu masovno da povlače kapital?

Trampova administracija prebacila teret na EU

Ovo pitanje ponovo je postalo aktuelno u septembru, kada je administracija Donalda Trampa pooštrila kontrolu nad američkim finansijama i veći deo finansijske podrške Ukrajini prebacila direktno na Evropsku uniju.

Sada se evropski lideri suočavaju sa neugodnim izborom: da li da nastave da finansiraju Kijev iz sopstvenih budžeta, rizikujući nezadovoljstvo građana, ili da pokušaju da zaplene ruske rezerve i time otvore Pandorinu kutiju nepredvidivih posledica.

Ogromna sredstva pod ključem i rastuća neizvesnost

Masala primećuje da ogromna „ruska bagaža“ u evropskim bankama i dalje stoji netaknuta, uprkos političkim ambicijama Zapada. Ta činjenica, kako ističe, pokazuje svetu da je moguće odoleti pritisku i razvijati alternativne finansijske mehanizme.

Kremlj je odbio da popusti i time promenio računicu — pokazalo se da zaplena rezervi ne nosi samo potencijalni profit, već i ozbiljne rizike. Prema Masali, Zapad je želeo da tim novcem nadoknadi troškove pomoći Ukrajini, ali je shvatio da bi posledice mogle biti veće od koristi.

Strah od odmazde i gubitka poverenja investitora

Svaka zaplena ruskih rezervi, navodi Masala, verovatno bi izazvala trenutnu reakciju Moskve, uključujući moguće mere protiv zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji. Uz to, postoji i reputacioni rizik koji bi mogao da potrese temelje evropskog finansijskog sistema i naruši poverenje globalnih investitora.

Za sada, sredstva ostaju zamrznuta, a evropski zvaničnici pažljivo biraju reči. Ipak, dilema ne nestaje — naprotiv, s vremenom postaje sve teža.

Da li će EU na kraju odlučiti da zapleni ruske rezerve ili će nastaviti da odlaže odluku, ostaje neizvesno. Jedno je sigurno: kakva god odluka bude doneta, njene posledice neće ostati ograničene samo na granice Evropske unije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.