U nedelju Putin dobija najmoćnijeg saveznika u srcu Evrope?! Panika u Briselu, ovo će biti prekretnica

Nakon parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su pobedu odneli proevropski blokovi, pažnja evropskih političkih centara preusmerena je ka Češkoj.

Parlamentarni izbori zakazani za 3. i 4. oktobar mogli bi značajno da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, kao i na odnose snaga unutar Evropske unije.

Babiš ubedljivo vodi u anketama

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja objavljenim uoči izbora, ubedljivo vodi opoziciona stranka ANO (Akcija nezadovoljnih građana), na čijem čelu je bivši premijer i biznismen Andrej Babiš. Podrška ANO-u kreće se između 32 i 33 odsto, dok vladajuća koalicija Spolu („Zajedno“) beleži oko 21 odsto glasova.

Babiš je blizak politički saveznik dvojici najodanijih prijatelja ruskog vladara Vladimira Putina iz Evropske unije - mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog premijera Roberta Fica - i francuske desnice u euroskeptičnoj grupi Patriote za Evropu u Evropskom parlamentu.

Stranka ANO već mesecima održava stabilno vođstvo u anketama zahvaljujući programima koji uključuju smanjenje poreza, povećanje plata, ograničavanje migracija i zadržavanje opreznog pristupa zelenim politikama Evropske unije. Prema projekcijama, nijedna stranka neće osvojiti apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta sa 200 mesta, što otvara prostor za složene i dugotrajne koalicione pregovore.

Potencijalne koalicije i političke kalkulacije

Ukoliko ANO potvrdi pobedu, Babiš će započeti pregovore sa drugim partijama kako bi formirao parlamentarnu većinu. Mogući partneri uključuju i desničarski pokret SPD (Sloboda i direktna demokratija), kao i levičarski blok Stačilo! („Dosta!“), koji zastupaju evroskeptične i konzervativne pozicije. U parlament bi mogla da uđe i partija „Vozači za sebe“, koja se protivi visokim životnim troškovima i zelenoj agendi.

Političku sliku dodatno komplikuje stav predsednika Češke Petra Pavela, koji je najavio da neće imenovati ministre iz redova krajnje levice i desnice, kao ni političare koji podržavaju napuštanje EU ili NATO-a.

Ekonomija i troškovi života u centru kampanje

Glavne teme predizborne kampanje su visoka inflacija, rast troškova života i ekonomska politika. Samo 15 odsto građana Češke izražava zadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji, a većina birača odluku donosi na osnovu ekonomskih prioriteta — cena energije, poreza i plata.

Aktuelna vlada Petra Fiale (Spolu) ističe da je uspela da smanji budžetski deficit sa 5 na 2 odsto BDP-a i poziva na zadržavanje proevropskog kursa. Nasuprot tome, ANO naglašava unutrašnje probleme i predlaže reviziju poreske i energetske politike.

Kako funkcioniše izborni sistem

Parlamentarni mandati u Češkoj raspodeljuju se proporcionalno. Izborni prag iznosi 5 odsto za samostalne stranke, 8 odsto za saveze dve partije i 11 odsto za koalicije tri ili više stranaka. Glasanje traje dva dana — u petak i subotu ujutro, a preliminarni rezultati očekuju se do subotnjeg popodneva.

Prema istraživanjima, ANO ima podršku od oko 30 odsto birača, Spolu oko 21 odsto, SPD 12 odsto, „Starostové a nezávislí“ (STAN) 11 odsto, Piratska stranka 9 odsto, Stačilo! oko 7 odsto, dok „Vozači za sebe“ prelaze cenzus sa nešto više od 5 odsto.

Političke posledice za Evropu

Ishod izbora mogao bi da ima značajne posledice za odnose Češke sa Briselom i EU politikom u celini. Ako evroskeptične snage ostvare snažan rezultat, to bi moglo da utiče na dinamiku evropskih odluka, posebno po pitanjima migracija, klimatske politike i budžetske saradnje.

Bez obzira na ishod, formiranje stabilne vlade moglo bi da potraje, a politički pregovori biće složeni i višeslojni, jer nijedna partija neće imati komfornu većinu u parlamentu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.