U nedelju Putin dobija najmoćnijeg saveznika u srcu Evrope?! Panika u Briselu, ovo će biti prekretnica

Nakon parlamentarnih izbora u Moldaviji, na kojima su pobedu odneli proevropski blokovi, pažnja evropskih političkih centara preusmerena je ka Češkoj.

Parlamentarni izbori zakazani za 3. i 4. oktobar mogli bi značajno da utiču na unutrašnju i spoljnu politiku zemlje, kao i na odnose snaga unutar Evropske unije.

Babiš ubedljivo vodi u anketama

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja objavljenim uoči izbora, ubedljivo vodi opoziciona stranka ANO (Akcija nezadovoljnih građana), na čijem čelu je bivši premijer i biznismen Andrej Babiš. Podrška ANO-u kreće se između 32 i 33 odsto, dok vladajuća koalicija Spolu („Zajedno“) beleži oko 21 odsto glasova.

Babiš je blizak politički saveznik dvojici najodanijih prijatelja ruskog vladara Vladimira Putina iz Evropske unije - mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog premijera Roberta Fica - i francuske desnice u euroskeptičnoj grupi Patriote za Evropu u Evropskom parlamentu.

Stranka ANO već mesecima održava stabilno vođstvo u anketama zahvaljujući programima koji uključuju smanjenje poreza, povećanje plata, ograničavanje migracija i zadržavanje opreznog pristupa zelenim politikama Evropske unije. Prema projekcijama, nijedna stranka neće osvojiti apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta sa 200 mesta, što otvara prostor za složene i dugotrajne koalicione pregovore.

Potencijalne koalicije i političke kalkulacije

Ukoliko ANO potvrdi pobedu, Babiš će započeti pregovore sa drugim partijama kako bi formirao parlamentarnu većinu. Mogući partneri uključuju i desničarski pokret SPD (Sloboda i direktna demokratija), kao i levičarski blok Stačilo! („Dosta!“), koji zastupaju evroskeptične i konzervativne pozicije. U parlament bi mogla da uđe i partija „Vozači za sebe“, koja se protivi visokim životnim troškovima i zelenoj agendi.

Političku sliku dodatno komplikuje stav predsednika Češke Petra Pavela, koji je najavio da neće imenovati ministre iz redova krajnje levice i desnice, kao ni političare koji podržavaju napuštanje EU ili NATO-a.

Ekonomija i troškovi života u centru kampanje

Glavne teme predizborne kampanje su visoka inflacija, rast troškova života i ekonomska politika. Samo 15 odsto građana Češke izražava zadovoljstvo trenutnim stanjem u zemlji, a većina birača odluku donosi na osnovu ekonomskih prioriteta — cena energije, poreza i plata.

Aktuelna vlada Petra Fiale (Spolu) ističe da je uspela da smanji budžetski deficit sa 5 na 2 odsto BDP-a i poziva na zadržavanje proevropskog kursa. Nasuprot tome, ANO naglašava unutrašnje probleme i predlaže reviziju poreske i energetske politike.

Kako funkcioniše izborni sistem

Parlamentarni mandati u Češkoj raspodeljuju se proporcionalno. Izborni prag iznosi 5 odsto za samostalne stranke, 8 odsto za saveze dve partije i 11 odsto za koalicije tri ili više stranaka. Glasanje traje dva dana — u petak i subotu ujutro, a preliminarni rezultati očekuju se do subotnjeg popodneva.

Prema istraživanjima, ANO ima podršku od oko 30 odsto birača, Spolu oko 21 odsto, SPD 12 odsto, „Starostové a nezávislí“ (STAN) 11 odsto, Piratska stranka 9 odsto, Stačilo! oko 7 odsto, dok „Vozači za sebe“ prelaze cenzus sa nešto više od 5 odsto.

Političke posledice za Evropu

Ishod izbora mogao bi da ima značajne posledice za odnose Češke sa Briselom i EU politikom u celini. Ako evroskeptične snage ostvare snažan rezultat, to bi moglo da utiče na dinamiku evropskih odluka, posebno po pitanjima migracija, klimatske politike i budžetske saradnje.

Bez obzira na ishod, formiranje stabilne vlade moglo bi da potraje, a politički pregovori biće složeni i višeslojni, jer nijedna partija neće imati komfornu većinu u parlamentu.