Izraelski fijasko: Propusti koji su promenili Bliski istok (VIDEO)

Izrael je priznao propuste u sprečavanju napada Hamasa 7. oktobra 2023. Postavlja se pitanje zašto pretnja nije bila očekivana i šta to znači za budućnost.

Dve godine od napada koji je predvodio Hamas 7. oktobra, stručnjaci za bezbednost u Izraelu i širom sveta još uvek analiziraju koji su bili ključni propusti i da li je Izrael mogao da spreči invaziju, u kojoj je poginulo 1.200 ljudi, a Hamas je uzeo 250 ljudi za taoce.

Ranije ove godine, izraelska vojska je objavila svoj prvi zvanični izveštaj o greškama koje su dovele do njenih neuspeha tokom napada 7. oktobra 2023. godine, koji je pokrenuo rat između Izraela i Hamasa u Gazi.

Izveštaj je zaključio da su Izraelske odbrambene snage (izraelska vojska) "zakazale u svojoj misiji zaštite izraelskih civila".

Izveštaj od 19 stranica zaključuje da je izraelska vojska pogrešno procenila namere Hamasa i potcenila njegove sposobnosti.

Vil Todman, viši saradnik u Programu za Bliski istok Centra za strateške i međunarodne studije, rekao je za Juronjuz da je neophodno razumeti kontekst i širu sliku vremena kada se napad dogodio.

Napad bio veoma precizan i iznenadan

"Ako se vratimo unazad, ovo je bilo vreme kada je Izrael govorio o proširenju Avramovih sporazuma, normalizaciji odnosa sa Saudijskom Arabijom", rekao je Todman, dodajući da je prethodno normalizovao odnose sa drugim ključnim regionalnim akterima poput UAE i Bahreina.

"Mislim da je postojao pravi osećaj poverenja u izraelskoj vladi i da nisu shvatili da bi Hamas mogao da predstavlja tako strašnu pretnju njihovoj bezbednosti".

Zvanični vojni izveštaj navodi da je u mesecima koji su prethodili napadu, izraelska vojnoobaveštajna uprava, Aman, počela da razvija novu procenu, sugerišući da Hamasov plan nije bio samo vizija već "konkretan okvir za operativno planiranje". Ali ova procena je uglavnom odbačena, pa čak i primljena sa izvesnim samozadovoljstvom.

"Verovatno je to bio osećaj oholosti izraelske vojne i političke elite", rekao je Todman, dodajući da izraelske vlasti "nisu se godinama suočile sa ozbiljnom pretnjom od Hamasa u Gazi ili od palestinskih grupa na Zapadnoj obali".

Hamas je, s druge strane, takođe pokušao da svoje pripreme drži što je više moguće ispod izraelskih radara kako bi se osigurao da napad 7. oktobra ne bude lako otkriven.

"Povremeno su izvodili neku vrstu vežbi i šta sve ne, dobro znaju da će Izrael to pratiti", kaže Todman.

"Ključno je to što čak ni delegacija Hamasa van Pojasa Gaze u Dohi izgleda nije bila unapred svesna ovoga. I zato mislim da su ove planove držali u veoma malom krugu.“

Ali Todman insistira da se "neuspesi 7. oktobra moraju posmatrati kao neuspesi rukovodstva, a ne kao neuspesi izraelskih sposobnosti".

"Videli smo u godinama koje su usledile, Izrael ima izuzetnu vojnu snagu koja se brzo dokazuje kao vojni hegemon regiona", rekao je on.

"Napadali su sa izuzetnom preciznošću i prodorom obaveštajnih podataka, Hezbolah u Libanu, Iran, ključne figure u Iranu, u Siriji, u Jemenu, u Dohi nedavno".

"To pokazuje da kada izraelski vojni establišment odluči da teži ka vojnom cilju - oni to čine sa izuzetnom efikasnošću".

Rat Izraela i Hamasa od 7. oktobra

Kao odgovor na napad Hamasa na južni Izrael, izraelska vojska je pokrenula masovnu vojnu kampanju u Gazi u do sada neviđenim razmerama.

Izraelska ofanziva u Pojasu je rezultirala smrću preko 67.000 Palestinaca, prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze kojim upravlja Hamas, a koje ne pravi razliku između civila i boraca u svom broju žrtava - broj koji Izrael osporava.

Izrael je takođe proširio svoju vojnu ofanzivu i van Gaze, ciljajući saveznike Hamasa u Iranu i Siriji i Hezbolah u Libanu koji podržava Teheran i Hute u Jemenu, što je izazvalo seizmičke promene u geopolitičkom pejzažu regiona.

Foto: Tanjug AP

"Premijer Benjamin Netanjahu je konstantno preuzimao smele rizike nakon 7. oktobra. I do napada na Dohu, skoro svi ti rizici su se isplatili, rekao je Todman, dodajući da je to bio prvi direktan sukob između Izraela i Irana "u smislu izraelskih udara na objekte, nuklearna postrojenja, ali i na naučnike, na vojne zvaničnike".

Izrael je potom "uspešno (uveo) i Sjedinjene Države u taj sukob, a zatim je video bombardovanje nuklearnih postrojenja Fordou. Mislim da je sve ovo doprinelo osećaju da se smelost isplatila izraelskoj vladi", objasnio je Todman.

Ali ako su svi ovi rizici "možda postigli vojne pobede", došli su uz značajnu diplomatsku cenu, priznaje Todman, ističući da čak i ključni izraelski saveznici, poput Velike Britanije, Francuske, Kanade i Australije, sada priznaju palestinsku državnost.

"Dakle, postoje stvarne pukotine u međunarodnoj podršci Izraelu", rekao je.

Šta je sledeće za Izrael i Gazu?

S obzirom na to da se u Egiptu pregovara o mirovnom planu za Gazu koji predvode SAD, pitanje je kako će strane moći da koegzistiraju, čak i ako sporazum bude postignut.

"Mislim da će za Izrael i dalje postojati stvarne bezbednosne zabrinutosti u Gazi", rekao je Todman za Juronjuz.

"Ne mislim da izraelska vlada veruje da će se Hamas zaista potpuno razoružati i takođe mislim da postoje nijanse različitih nivoa članstva u Hamasu".

"Lideri Hamasa i izraelska vlada će verovatno imati veoma različita tumačenja o tome ko je deo Hamasa", objasnio je.

Foto: Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵל

I iako plan predviđa da postoje međunarodne snage koje će polako izgraditi palestinske policijske snage, rekao je Todman, "postojaće razlike u tumačenju između izraelske vlade i Palestinaca o tome da li bi ove bezbednosne snage ikada ponovo mogle predstavljati pretnju Izraelu".

Još jedan ogroman izazov za palestinske lidere u budućnosti, bilo da su deo privremene tehnokratske vlade ili lidera koji će preuzeti vlast u budućnosti, biće "da pokušaju da prikažu bolju budućnost za svoj narod, da pokušaju da kažu da će put ka pomirenju biti bolji od puta ka osveti", istakao je Todman, objašnjavajući da "poverenje zaista ne postoji između Izraelaca i Palestinaca".

Poverenje će morati prvo da se izgradi u samom procesu, a zatim u ishodu ovog procesa, prema Todmanu.

"Proces razoružanja, deradikalizacije i pomirenja između Palestinaca i Izraelaca nakon dve godine zaista izuzetnog nivoa nasilja i ubijanja - to će biti izuzetno izazovni procesi".

"Imamo dva miliona Palestinaca koji žive u Gazi i koji su preživeli glad, prema IBC, i genocid, prema nezavisnim istražiteljima UN. I svakako svi oni poznaju ljude koji su ubijeni, imaju članove porodice, prijatelje, kolege. I zato će prevazilaženje te traume biti herkulovski zadatak za buduće palestinske lidere", rekao je on.

Ali Todman kaže da će se mnoga od ovih pitanja pojaviti kasnije i da je "za većinu Palestinaca trenutno taj prioritet broj jedan zaustaviti ovaj sukob, prekinuti borbe".

Hoće li Hamas prihvatiti ceo plan koji predvode SAD?

Grupa se nije složila oko drugih delova plana, posebno u vezi sa razoružanjem Hamasa i budućim upravljanjem Gazom kako je navedeno u američkom mirovnom planu.

Ali u ovoj fazi "nema mnogo više što bi mogli da izgube", rekao je Vil Todman za Juronjuz, objašnjavajući zašto je naoružana grupa pristala na oslobađanje talaca.

"Mislili su da će taoci biti izvor prednosti, da će to odvratiti određene izraelske vojne akcije".

Ali kada čak ni pretnja da će izraelske vojne operacije slučajno ubiti taoce nije promenila proračun izraelske vlade i njenu strategiju da nastavi sa ofanzivom u Gazi, Hamas je promenio svoje proračune.

Foto: EPA/Printscreen "X"

"Oni zapravo ne gube mnogo svog uticaja jer to nije ni postojalo", rekao je Todman.

Umesto toga, naoružana grupa će steći izvesnu međunarodnu naklonost i verovatno se nada da će izvršiti pritisak na Izrael da se potom pridržava uslova sporazuma, koji su "Izraelcima teži za prihvatanje", zaključio je on.