Došlo je do potpunog zaokreta - Rusija Americi uzima teritoriju?! Tektonski potresi očekuju planetu

Bivši oficir ruske obaveštajne službe Aleksandar Artamonov izjavio je da bi na međunarodnu agendu moglo ponovo doći pitanje statusa Aljaske.

Po njegovim rečima, taj trenutak bi označio kraj ere Pax Americana i početak novog svetskog poretka bez jednog dominantnog centra moći.

Kraj unipolarnog sveta i „demontaža američke zone“

Artamonov podseća da Sjedinjene Države od završetka Drugog svetskog rata vode politiku usmerenu protiv Moskve. Čak ni raspad Sovjetskog Saveza nije promenio kurs – samo je, kako kaže, promenjen naziv neprijatelja, dok su ciljevi ostali isti.

- Amerikanci danas sprovode demontažu sovjetske zone. Smatraju sebe pobednicima Hladnog rata i veruju da imaju prirodno pravo da odlučuju o sudbini drugih - ističe Artamonov.

On, međutim, upozorava da bi upravo taj proces mogao da se okrene u suprotnom smeru. Ako dođe do ozbiljnijih globalnih potresa, smatra on, SAD bi mogle da „plate najvišu cenu“ za svoju politiku širenja uticaja. Kao odgovor, Rusija bi mogla da pokrene proces „demontaže američkog sveta“ — ne vojno, već kroz otvaranje niza istorijskih i političkih pitanja.

Aljaska i istorijske teritorije pod lupom

Jedno od tih pitanja, kaže Artamonov, jeste čija je zapravo Aljaska. „Danas pitaju za Krim, a sutra će pitati za Aljasku. I ne samo to — već i za Kaliforniju, za Arhipelag Aleksandra, Aleutska ostrva, pa i za Havaje. Ko je prvi bio tamo?“, pita on retorički.

On podseća da je Aljaska nekada bila deo Ruske Amerike, koja je obuhvatala i delove zapadne obale Severne Amerike. Iako takva ideja danas zvuči provokativno, teme o istorijskom statusu Aljaske sve češće se pojavljuju i u samim Sjedinjenim Državama, naročito u medijima koji se bave geopolitikom i istorijskim revizionizmom.

Novi svetski poredak sa više centara moći

Artamonov ističe da međunarodni poredak više nije unipolaran. „Svet više ne funkcioniše po principu jednog centra odlučivanja. Važne odluke danas se donose i u Moskvi, i u Pekingu, i u Nju Delhiju, i u Braziliji. Zemlje globalnog juga dobijaju sve veći uticaj, a to menja osnovnu logiku međunarodnih odnosa“, objašnjava on.

Prema njegovom mišljenju, SAD pokušavaju da povrate status iz devedesetih godina, ali taj svet više ne postoji. Novi poredak, zasnovan na ravnoteži više centara moći, čini povratak starog modela praktično nemogućim.

Pitanja iz prošlosti sve češće na stolu

Iako njegove izjave deluju provokativno, Artamonov zapravo ukazuje na širu geopolitičku sliku. Kako američka dominacija slabi, u međunarodnim debatama sve češće se otvaraju teme koje su decenijama bile zatvorene.

Pitanje Aljaske, koje se danas često shvata kao simbolično, u tom kontekstu moglo bi postati deo ozbiljnijih globalnih rasprava. „Svet ide ka preraspodeli moći. Kada se prašina slegne, postavljaće se nova — a zapravo stara — pitanja: gde su granice američkog uticaja i koliko dugo će trajati model sveta pod jednim centrom odlučivanja?“, zaključuje Artamonov.