Šok za Rusiju! Tramp poražen na izborima u SAD, pominjao veto, a onda - pakao: Moskva se sprema za najcrnji scenario 2027.

Pobeda Demokratske stranke na izborima za američki Kongres mogla bi potpuno da uništi planove Donalda Trampa i Vladimira Putina o obnovi rusko-američke ekonomske saradnje, upozorio je ruski politikolog Dmitrij Suslov.

Prema njegovim rečima, demokrate već pripremaju istrage protiv glavnih Trampovih pregovarača Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, dok bi od januara naredne godine mogle da pokrenu novu seriju sankcija protiv Moskve, uz mogućnost da za njihovo usvajanje obezbede podršku dovoljnog broja republikanaca.

Suslov, zamenik direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije pri Fakultetu svetske ekonomije i svetske politike moskovske Visoke škole ekonomije, izneo je ovu procenu na konferenciji za novinare u Moskvi, prenosi ruski portal Politnavigator.

Prema njegovim rečima, preuzimanje kontrole nad oba doma američkog Kongresa omogućiće demokratama da pokrenu opsežne istrage o gotovo svim oblicima saradnje koje su Moskva i Vašington pokušavali da uspostave tokom prethodnih meseci.

- Demokrate će sada pokrenuti čitavu seriju istraga, o čemu već javno govore, protiv Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, glavnih pregovarača Trampove administracije - izjavio je Suslov.

On smatra da će se prvi veliki obračun odnositi na kontroverzni sporazum kojim je Tramp dozvolio ublažavanje američkih sankcija na uvoz ruskog dizela.

- Pre svega, istraga će se odnositi na sporazum o dizelu. Demokrate će ga već od januara naredne godine staviti pod lupu - upozorio je ruski stručnjak.

Demokrate već krenule u akciju, od banaka zahtevaju dokumentaciju

Suslovljeva upozorenja dolaze nakon što su američki mediji objavili da su demokratski senatori još pre izbora počeli da pripremaju teren za istragu o rusko-američkom energetskom sporazumu.

Prema pisanju Vašington posta i portala Aksios, uticajni predstavnici Demokratske stranke zahtevali su od najvećih američkih banaka i lučkih uprava da sačuvaju svu dokumentaciju povezanu sa mogućim uvozom ruskog dizela.

Među institucijama kojima su upućeni zahtevi nalaze se banke Džej-Pi Morgan, Benk ov Amerika, Siti, Vels Fargo, Goldman Saks i Morgan Stenli.

Isti zahtev upućen je lučkim upravama Hjustona, Bomonta i Korpus Kristija u Teksasu, kao i luka Njujorka i Nju Džerzija.

Inicijativu su podržali demokratski senatori Kris Kuns, Elizabet Voren, Ron Vajden i Šeldon Vajt­haus, kao i kongresmen Greg Miks.

Njima su se pridružili senatorka Džin Šahin i republikanski senator Tom Tilis.

U dopisu se upozorava da bi uvoz ruskog dizela mogao da otvori ozbiljna pravna pitanja, uključujući mogućnost kršenja ranije usvojenih američkih sankcija.

Demokrate nameravaju da istraže ne samo odluke Bele kuće već i eventualnu ulogu banaka, trgovinskih kompanija, transportnih preduzeća i drugih posrednika uključenih u realizaciju sporazuma.

Sporazum o ruskom dizelu postao glavna meta

Tramp je 9. oktobra, nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, objavio dogovor kojim bi Rusija povećala isporuke dizela američkom i svetskom tržištu.

Američki predsednik tada je saopštio da će Moskva odmah staviti na raspolaganje više od 300.000 tona dizela, uz dodatnih 500.000 tona tokom novembra i još milion tona u narednom periodu.

Tramp je sporazum predstavio kao važan korak ka obaranju cena goriva, koje su prethodnih meseci snažno porasle zbog rata sa Iranom i poremećaja u snabdevanju energentima.

Američko Ministarstvo finansija potom je izdalo privremenu dozvolu za određene transakcije povezane sa ruskim dizelom, čije je važenje predviđeno do 7. aprila 2027. godine.

Time je otvoren put za isporuke goriva koje su prethodno bile ograničene američkim sankcijama.

Međutim, odluka je odmah izazvala protivljenje dela Kongresa, jer je Vašington još 2022. godine uveo zabranu uvoza ruskih energenata kao odgovor na početak rata u Ukrajini.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je kritikovao sporazum, upozoravajući da bi dodatni prihodi od izvoza goriva mogli da pomognu Rusiji u finansiranju vojnih operacija.

Vitkof i Kušner pokušali da privuku Moskvu za pregovarački sto

Sporazum o dizelu nije bio isključivo ekonomska inicijativa.

Prema izveštaju Rojtersa od 12. oktobra, američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner objasnili su ukrajinskim predstavnicima da Vašington želi da ekonomskim ustupcima podstakne Moskvu na ozbiljnije mirovne pregovore.

Tokom razgovora održanih u Majamiju, američka strana prenela je procenu da Putin nije spreman da prihvati dotadašnje predloge za okončanje rata.

Zbog toga je administracija Donalda Trampa odlučila da ponudi ograničenu ekonomsku saradnju kao mogući podsticaj za obnavljanje pregovora.

Prema navodima izvora upoznatih sa razgovorima, sporazum o dizelu trebalo je da pošalje Moskvi signal da je Tramp spreman da razmotri i širu ekonomsku saradnju ukoliko dođe do napretka u rešavanju ukrajinskog sukoba.

Ruski izaslanik Kiril Dmitrijev naknadno je potvrdio da Moskva i Vašington razmatraju dodatne zajedničke projekte.

Među njima se pominjala izgradnja centara za obradu podataka koji bi koristili male nuklearne elektrane, kao i mogućnost daljeg ublažavanja finansijskih ograničenja između dve zemlje.

Suslov, međutim, smatra da bi upravo takvi projekti mogli da postanu sledeća meta demokratskih istraga.

Američkim kompanijama prete sankcije i sudski postupci

Ruski politikolog ocenjuje da će nova kongresna većina pokušati da obeshrabri američke kompanije koje razmatraju ulazak u zajedničke poslove sa Rusijom.

- Biće istraživani i drugi aspekti moguće rusko-američke saradnje, kao i projekti o kojima SAD i Rusija razgovaraju. Naravno, sve sa ciljem da se spreči njihova realizacija - izjavio je Suslov.

Prema njegovoj proceni, demokrate će nastojati da ekonomske sporazume Moskve i Vašingtona predstave kao pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti.

- Sve će to biti proglašavano pretnjom nacionalnoj bezbednosti SAD. Američkom biznisu pretiće sankcijama i sudskim postupcima - upozorio je Suslov.

Takav razvoj događaja mogao bi posebno da pogodi kompanije iz energetskog, finansijskog i tehnološkog sektora, koje su razmatrale mogućnosti poslovanja sa ruskim partnerima nakon eventualnog smirivanja sukoba u Ukrajini.

BONUS VIDEO