Ko je ostao da ratuje protiv Putina?! Objavljene stravične vesti iz Ukrajine: Zapad potvrdio sve, konačno su objavili u svojim medijima

Ukrajina se suočava sa demografskom katastrofom koja bi mogla da ostavi trajne posledice po opstanak njenog stanovništva i ekonomije, upozorava britanski Ekonomist, navodeći da bi do 2040. godine broj ljudi na teritorijama pod kontrolom Kijeva mogao da padne na svega 25 miliona.

Rat, masovno iseljavanje, pogibije na frontu i drastičan pad nataliteta doveli su zemlju u situaciju iz koje se, prema procenama demografa, neće lako oporaviti čak ni nakon završetka sukoba.

Prema projekcijama Ujedinjenih nacija koje prenosi britanski nedeljnik, stanovništvo na teritorijama pod kontrolom ukrajinskih vlasti moglo bi tokom naredne dve decenije da se smanjuje za 0,7 do 0,9 odsto godišnje.

Ukoliko se takav trend nastavi, do 2040. godine u tim oblastima moglo bi da živi svega oko 25 miliona ljudi. Ova projekcija posebno dobija na značaju zbog mogućnosti da rat potraje i tokom naredne decenije, što bi dodatno ubrzalo iseljavanje i odlaganje zasnivanja porodica.

Direktorka ukrajinskog Instituta za demografiju i istraživanje kvaliteta života Ela Libanova upozorila je da zemlja već sada gubi generacije od kojih zavisi njen budući razvoj.

- Gubimo svoju budućnost - poručila je Libanova za Ekonomist.

Za četiri godine nestali milioni stanovnika

Od početka ruske vojne operacije u februaru 2022. godine broj stanovnika na teritorijama pod kontrolom Kijeva smanjen je sa približno 37 miliona na 27 do 28 miliona, prema procenama koje prenosi Ekonomist.

Ipak, najveći deo tog smanjenja nije posledica pogibija, već masovnog odlaska stanovništva u inostranstvo i činjenice da su milioni ljudi ostali na teritorijama koje više nisu pod kontrolom ukrajinskih vlasti.

Procenjuje se da na teritorijama pod ruskom kontrolom živi između tri i pet miliona Ukrajinaca, dok se više od pet miliona nalazi u inostranstvu, pre svega u evropskim zemljama.

Ukrajinski ministar socijalne politike Denis Uljutin izneo je još pesimističniju procenu, prema kojoj na teritoriji pod kontrolom Kijeva živi između 22 i 25 miliona ljudi.

Foto: Tanjug/AP

- To je katastrofa - izjavio je Uljutin u maju ove godine.

Njegova procena razlikuje se od podataka demografskih instituta, što pokazuje koliko je tokom rata otežano precizno utvrđivanje broja stanovnika.

Libanova je 22. oktobra saopštila da je, prema novoj proceni njenog instituta, sredinom 2026. godine na teritoriji pod kontrolom Kijeva živelo 28,5 miliona ljudi.

- Već nas je 28,5 miliona. Izgubili smo pola miliona ljudi. Izgubili smo ih, ali, hvala bogu, ne toliko zbog smrti koliko zbog odlaska - rekla je Libanova.

Ona je upozorila da postoji velika opasnost od novog talasa emigracije nakon završetka rata, kada muškarci koji su sada u vojsci budu mogli da napuste zemlju i pridruže se porodicama koje već godinama žive u inostranstvu.

Sve manje izbeglica želi da se vrati kući

Jedan od najtežih problema za Kijev predstavlja činjenica da se mogućnost povratka izbeglica smanjuje sa svakom novom godinom rata.

Prema istraživanju ukrajinskog Centra za ekonomsku strategiju, krajem 2022. godine čak 74 odsto ukrajinskih izbeglica planiralo je da se vrati u domovinu.

Međutim, taj procenat je do kraja 2024. pao na svega 43 odsto, a na istom nivou zadržao se i prema najnovijem istraživanju sprovedenom krajem 2025. i početkom 2026. godine.

To znači da manje od polovine ukrajinskih izbeglica danas namerava da se vrati kući, dok se značajan deo već trajno prilagođava životu u drugim državama.

Prema procenama Centra za ekonomsku strategiju iz jula ove godine, u inostranstvu živi oko 5,6 miliona Ukrajinaca, dok se najmanje 1,2 miliona ljudi već vratilo u zemlju od početka rata.

Istraživanje je pokazalo da bi oko 80 odsto onih koji razmišljaju o povratku to učinilo tek nakon konačnog završetka sukoba.

Posebno je zabrinjavajuća struktura izbegličke populacije. Veliki deo čine deca i žene mlađe od 44 godine, uključujući žene u reproduktivnom dobu, čiji odlazak neposredno utiče na broj budućih rođenja u Ukrajini.

Istovremeno, mnogi od tih ljudi već imaju posao, deca im pohađaju škole u evropskim državama, a porodice su počele da grade novi život daleko od domovine.

Prema istraživanju Centra za ekonomsku strategiju, 60 odsto punoletnih ukrajinskih izbeglica već radi i izdržava se od sopstvenih prihoda.

Natalitet pao na katastrofalno nizak nivo

Još teža situacija zabeležena je kada je reč o rađanju dece.

Pre početka rata, 2020. godine, prosečan broj rođene dece po ženi u Ukrajini iznosio je svega 1,2, što je već bilo daleko ispod nivoa potrebnog za prostu obnovu stanovništva.

Danas je taj pokazatelj pao na između 0,8 i 0,9 dece po ženi, dok je za dugoročno održavanje broja stanovnika, bez doseljavanja, potrebno približno 2,1 dete po ženi.

Prema Ekonomistu, među većim državama sveta samo Južna Koreja ima uporedivo nizak nivo nataliteta.

U prvoj polovini 2026. godine broj umrlih u Ukrajini bio je više nego tri puta veći od broja novorođenih.

Rat je dodatno produbio problem, jer su mnogi mladi muškarci mobilisani, deo njih je poginuo ili ranjen, dok veliki broj parova odlaže roditeljstvo zbog nesigurnosti, ekonomske situacije i stalnih vojnih dejstava.

Ukrajinska demografkinja Svetlana Aksjonova upozorila je da bi stopa rađanja mogla da padne čak na 0,6 dece po ženi ukoliko se postojeći uslovi nastave.

Ona je ukazala i na činjenicu da odlaganje roditeljstva može trajno da smanji broj dece koju će jedna generacija imati.

BONUS VIDEO