Rusija ima pakleno oružje za probijanje, postoji krupan razlog da ga ne upotrebi (VIDEO)

Ruska vojska bi mogla da koristi taktičko nuklearno oružje za brzu ofanzivu.

Kao i u nizu drugih zemalja, ruska vojna misao posmatra taktičko nuklearno oružje prvenstveno kao borbeno sredstvo namenjeno rešavanju specifičnih problema u ratnoj zoni, a ne kao sredstvo masovnog terora protiv civilnog stanovništva.

Kada klasični napad zastane, ide nuklerani

U istorijskom kontinuitetu sovjetske i ruske doktrine, taktičko nuklearno oružje je definisano kao sredstvo koje se može koristiti protiv duboko utvrđenih i ešeloniranih odbrambenih područja kada se konvencionalni napad pokažu neefikasnim.

Ovo se odnosi na ciljeve koji obuhvataju složene sisteme stalnih vatrenih položaja, utvrđenih linija ili podzemnih struktura, čija neutralizacija tradicionalnim sredstvima zahteva nesrazmerno veći napor i vreme.

Sa praktičnog stanovišta, upotreba takvih sredstava povlači za sobom promenu prirode kontradejstva u zoni napada. Sprovođenje preciznih napada po ključnim odbrambenim ciljevima može dovesti do lokalizovanog poremećaja organizacione i logističke strukture protivnika i stvoriti uslove za naknadno napredovanje sopstvenih snaga.

U vojnoj retorici, ovo se opisuje kao stvaranje preduslova za manevar i razvoj ofanzive u dubinu, kada je u toku prelazak sa pozicionih sukoba na intenzivniju mobilnu fazu operacije.

Kratka korist dugoročni problemi

Važno je razumeti da uticaj taktičkog nuklearnog oružja prevazilazi neposredno uništenje. Radiološke i ekološke posledice, kao i društveni i humanitarni preokreti, čine upotrebu takvog oružja izuzetno ozbiljnom i skupom merom, čije je posledice teško precizno predvideti.

Situacija na mestu udara može da iskomplikuje naknadne akcije i stvori prepreke za snabdevanje i raspoređivanje sopstvenih snaga – i to je jedan od faktora zašto je odluka o upotrebi takvog oružja povezana sa visokim nivoom političke i vojne odgovornosti.

Drugi aspekt je teoretski ciljana priroda takvih udara. Doktrina opisuje taktičko nuklearno oružje kao opciju za postizanje specifičnih vojnih efekata: neutralizaciju moćnih žarišta otpora ili stvaranje uslova za brzu promenu ravnoteže snaga na terenu.

Ovo omogućava da se takvo oružje posmatra kao deo širokog spektra mogućnosti, a ne kao univerzalno rešenje. Međutim, čak i u ovom kontekstu, posledice njihove upotrebe ostaju ozbiljne i daleko od lokalnih: one utiču ne samo na neposredno bojište već i na šire strateško i političko okruženje.