Umro Dik Čejni

Bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dik Čejni preminuo je u 84. godini života, prenose američki mediji.

Čejni je bio jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih figura američke politike s kraja 20. i početka 21. veka – čovek koji je u velikoj meri oblikovao odluke Vašingtona tokom ratova u Iraku i Avganistanu.

Od Teksasa do Bele kuće

Ričard Brus „Dik“ Čejni rođen je 1941. godine u Lincolnu, u saveznoj državi Nebraska. Počeo je karijeru kao pomoćnik u administraciji predsednika Ričarda Niksona, a ubrzo je postao šef kabineta predsednika Džeralda Forda – jedan od najmlađih u istoriji SAD.

Tokom osamdesetih bio je kongresmen iz Vajominga, a od 1989. do 1993. godine obavljao je funkciju američkog ministra odbrane u administraciji Džordža Buša starijeg. U tom periodu imao je ključnu ulogu u vođenju američkih vojnih operacija tokom Zalivskog rata i u oblikovanju nove vojne doktrine posle raspada Sovjetskog Saveza.

Siva eminencija administracije Buša mlađeg

Najveći politički uticaj Čejni je ostvario kao potpredsednik Sjedinjenih Država od 2001. do 2009. godine, u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg. Njegova moć u Beloj kući bila je gotovo bez presedana za jednog potpredsednika – mnogi analitičari smatrali su da je upravo on, a ne Buš, bio stvarni arhitekta spoljne politike SAD.

Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Čejni je bio jedan od glavnih zagovornika invazije na Avganistan i Irak. Bio je ključni promoter doktrine „preventivnog rata“ i politike „rata protiv terorizma“ koja je trajno promenila američku spoljnu politiku.

Njegova uloga u odobravanju metoda „pojačanog ispitivanja“ zarobljenika i u širenju nadzora nad građanima izazvala je oštre kritike organizacija za ljudska prava, ali i duboku podelu u američkom društvu.

Poslednje godine i nasleđe

Nakon odlaska iz politike, Čejni je objavio memoare u kojima je branio svoje odluke tokom Bušove administracije, tvrdeći da su one bile „nužne za odbranu SAD“. I pored brojnih kontroverzi, važio je za simbol američkog realpolitika i neumoljivog državnika koji je smatrao da je moć jedini garant bezbednosti.

U poslednjim godinama povukao se iz javnog života, ali je povremeno komentarisao unutrašnju politiku SAD, posebno odnose unutar Republikanske partije.

Na predsedničkim izborima 2024. iznenadio je republikance i podržao demokratsku kandidatkinju, Kamalu Haris.