Umro Dik Čejni

Bivši potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Dik Čejni preminuo je u 84. godini života, prenose američki mediji.

Čejni je bio jedna od najuticajnijih i najkontroverznijih figura američke politike s kraja 20. i početka 21. veka – čovek koji je u velikoj meri oblikovao odluke Vašingtona tokom ratova u Iraku i Avganistanu.

Od Teksasa do Bele kuće

Ričard Brus „Dik“ Čejni rođen je 1941. godine u Lincolnu, u saveznoj državi Nebraska. Počeo je karijeru kao pomoćnik u administraciji predsednika Ričarda Niksona, a ubrzo je postao šef kabineta predsednika Džeralda Forda – jedan od najmlađih u istoriji SAD.

Tokom osamdesetih bio je kongresmen iz Vajominga, a od 1989. do 1993. godine obavljao je funkciju američkog ministra odbrane u administraciji Džordža Buša starijeg. U tom periodu imao je ključnu ulogu u vođenju američkih vojnih operacija tokom Zalivskog rata i u oblikovanju nove vojne doktrine posle raspada Sovjetskog Saveza.

Siva eminencija administracije Buša mlađeg

Najveći politički uticaj Čejni je ostvario kao potpredsednik Sjedinjenih Država od 2001. do 2009. godine, u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg. Njegova moć u Beloj kući bila je gotovo bez presedana za jednog potpredsednika – mnogi analitičari smatrali su da je upravo on, a ne Buš, bio stvarni arhitekta spoljne politike SAD.

Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, Čejni je bio jedan od glavnih zagovornika invazije na Avganistan i Irak. Bio je ključni promoter doktrine „preventivnog rata“ i politike „rata protiv terorizma“ koja je trajno promenila američku spoljnu politiku.

Njegova uloga u odobravanju metoda „pojačanog ispitivanja“ zarobljenika i u širenju nadzora nad građanima izazvala je oštre kritike organizacija za ljudska prava, ali i duboku podelu u američkom društvu.

Poslednje godine i nasleđe

Nakon odlaska iz politike, Čejni je objavio memoare u kojima je branio svoje odluke tokom Bušove administracije, tvrdeći da su one bile „nužne za odbranu SAD“. I pored brojnih kontroverzi, važio je za simbol američkog realpolitika i neumoljivog državnika koji je smatrao da je moć jedini garant bezbednosti.

U poslednjim godinama povukao se iz javnog života, ali je povremeno komentarisao unutrašnju politiku SAD, posebno odnose unutar Republikanske partije.

Na predsedničkim izborima 2024. iznenadio je republikance i podržao demokratsku kandidatkinju, Kamalu Haris.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.