Šokatno otkriće iz Černobilja: Naučnici našli nešto što može preživeti i najgoru radijaciju - Pogledajte šta radi sa zračenjem

Crna buđ pronađena na mestu Černobiljske nuklearne katastrofe se hrani radijacijom, pokazuju najnovija istraživanja.

Postavlja se pitanje, možemo li je iskoristiti za zaštitu svemirskih putnika od kosmičkih zraka, piše BBC Fjučr.

U maju 1997. godine, Neli Ždanova ušla je u jedno od najradioaktivnijih mesta na svetu -napuštene ruševine eksplodirane nuklearne elektrane u Černobilu - i otkrila da nije sama. Po plafonima, zidovima i unutar metalnih cevi koje štite električne kablove, crna plesan, zapravo vrsta buđi, nastanila se na mestu koje se smatralo pogubnim za život.

Jedanaest godina pre posete Ždanove, rutinski sigurnosni test reaktora četiri u nuklearnoj elektrani Černobilj pretvorio se u najgoru nuklearnu nesreću na svetu. Niz grešaka, kako u dizajnu reaktora tako i u njegovom radu, doveo je do velike eksplozije u ranim jutarnjim satima 26. aprila 1986. godine. Rezultat je bio masivno ispuštanje radionuklida, a kako bi se smanjio rizik, uspostavljena je zona isključenja od 30 kilometara.

 

 

Dok su ljudi bili udaljeni, crna buđ Ždanove polako je kolonizovala područje. Nije se samo nastanila jer su radnici otišli. Umesto toga, Ždanova je u ranijim istraživanjima otkrila da gljive zapravo rastu prema radioaktivnim česticama. Sada je otkrila da su stigle do samog izvora zračenja, unutar prostorija eksplodirane zgrade reaktora.

 

 

Tajna je u melaninu

Poput biljaka koje se protežu prema sunčevoj svetlosti, istraživanje Ždanove pokazalo je da gljivične hife crne buđi privlači jonizujuće zračenje. Taj fenomen, koji je nazvala "radiotropizam", bio je paradoksalan. Ionizujuće zračenje daleko je snažnije od sunčeve svetlosti i razara DNK i proteine poput metaka.

U srcu ove priče je melanin, pigment koji je raširen u živom svetu. On daje različite boje koži i kosi kod ljudi, ali je i razlog zašto su gljive u Černobilu bile crne - njihove ćelijske stene bile su ga prepune.

Kao što tamnija koža štiti naše ćelije od ultraljubičnog (UV) zračenja, Ždanova je pretpostavila da melanin u gljivama deluje kao štit protiv jonizujućeg zračenja. Melanin ne odbija zračenje, već ga njegova nestrukturisana građa upija i raspršuje energiju. Ujedno je i antioksidans koji stabilizuje reaktivne ione.

Nisu samo gljive koristile zaštitna svojstva melanina. U jezerima oko Černobila, žabe sa tamnijom kožom, bogatijom melaninom, lakše su preživljavale i razmnožavale se, zbog čega je lokalna populacija s vremenom postala tamnija.