Hitno! Tramp postigao tajni dil sa Putinom - udarna svetska vest odjeknula, ovo su detalji sporazuma

Kremlj i Bela kuća namerili su da mir u Ukrajini nametnu kroz poslovnu saradnju, oslanjajući se na navodni dogovor američkog predsednika Donalda Trampa sa ruskim liderom Vladimirom Putinom težak 2,3 hiljade milijardi evra.

Ukrajinska delegacija pokušaće da ubedi američki tim da ublaži plan koji je već izazvao revolt i u Briselu i u kabinetu Volodimira Zelenskog. Međutim, prema ocenama Volstrit žurnala, šanse da se išta promeni — gotovo da ne postoje.

U pregovore u ime SAD ulaze državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i predsednikov zet Džared Kušner, trojka koja ima direktan pristup Trampu i koja se drži čvrstog kursa prema Moskvi.

Ukrajinski tim predvodi sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Rustem Umerov, a prate ga načelnik vojno-obaveštajne službe Kiril Budanov, šef spoljne obaveštajne službe Oleg Ivaščenko i načelnik Generalštaba Andrej Gnatov.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručuje da je glavni cilj delegacije da se „brzo i smisleno definišu koraci za okončanje rata“, uz tvrdnju da je saradnja sa SAD trenutno „konstruktivna“.

„Zarađujte novac, ne vodite rat“ — Trampov koncept mira

Volstrit žurnal piše da suština Trampovog plana nije klasična diplomatija, već profit kao nosilac stabilnosti. Ideja je da SAD, Rusija i Ukrajina postanu ekonomski zavisni partneri, čime bi se rat praktično učinio besmislenim.

Prema izvorima iz pregovaračkih krugova:

• Moskva i Vašington usaglasili su paket vredan oko 2,3 hiljade milijardi evra,

• cilj je izvlačenje ruske ekonomije iz stagnacije,

• američke kompanije dobile bi prednost nad evropskim firmama.

Jedan od ključnih predloga ruskog izaslanika Kirila Dmitrijeva jeste korišćenje 300 milijardi dolara zamrznutih sredstava ruske centralne banke u Evropi za rusko-američke investicione projekte i posleratnu obnovu Ukrajine.

Plan uključuje i zajedničku eksploataciju arktičkih nalazišta gasa, rude i retkih metala — sektor koji bi Rusija rado otvarala američkim kompanijama, ali ne i evropskim.

Brisel u šoku: SAD biraju profit, ne saveznike

Bezbednosni izvori koje citira WSJ navode da je cilj Kremlja da SAD počnu da gledaju na Rusiju kao na ogromno tržište i izvor resursa, a ne kao na vojnu pretnju.

Takav zaokret:

• preoblikuje ekonomsku mapu Evrope,

• potkopava evropske energetske i tehnološke interese,

• stvara otvoreni jaz između SAD i EU.

Prema istom izvoru, Moskva je u Trampovim najbližim ljudima našla „idealne posrednike“. Vitkof, Trampov dugogodišnji partner u golfu, i Kušner, čiji investicioni fond „Affinity Partners“ prima milijarde iz arapskih monarhija, navodno su odmah prihvatili ruski model saradnje.

Rusija im je jasno stavila do znanja da bi radije radila sa Amerikancima nego sa evropskim državama „čiji lideri pričaju gomilu gluposti“ o mirovnim naporima.