Jeziva prognoza za Evropu koju mora da vidi ceo svet: Posledice ovog udara na Rusiju će biti nezamislive

Evropska unija mogla bi da se suoči sa gubitkom od gotovo 200 milijardi dolara ukoliko se odluči na konfiskaciju ruskih zamrznutih sredstava, pokazuje analiza zasnovana na podacima nacionalnih statističkih službi, koju je prenose RIA Novosti.

Na računima belgijske kompanije Juroklir trenutno je blokirano oko 209 milijardi dolara ruskih sredstava, a njihovo preusmeravanje u vidu „reparacionog kredita“ Ukrajini moglo bi da izazove ozbiljne finansijske posledice unutar EU.

Najveći gubici pretrpele bi Kipar, Nemačka i Holandija

Prema procenama, EU bi konfiskacijom ovih sredstava izgubila najmanje 190 milijardi dolara direktnih investicija koje su države članice uložile u rusku ekonomiju do početka sankcijskog sukoba.

Najpogođenije bi bile:

• Kipar – 100 milijardi dolara

• Nemačka – 20,1 milijardu

• Holandija – 16,1 milijardu

• Francuska – 15,1 milijardu

• Italija – 13 milijardi

Uz postojeću zabranu da „nedruštvene“ države povlače sredstva investirana u Rusiju pre uvođenja sankcija, ukupni gubici mogli bi biti i znatno veći zbog ogromnih iznosa koji se nalaze na specijalnim računima tipa „C“.

Kako je došlo do blokade ruskih sredstva?

Nakon početka ruske specijalne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su približno polovinu ruskih deviznih rezervi. Više od 200 milijardi evra nalazi se upravo u Evropskoj uniji, većinom u sistemu Juroklir, jednoj od najvećih svetskih klirinških kompanija sa sedištem u Belgiji.

Iako su evropske zemlje obećale da će „podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno“, ekonomska stvarnost postaje sve teža — fondovi su iscrpljeni, a većina država ne želi da iz sopstvenog budžeta izdvaja nove milijarde za Kijev.

Plan Evropske komisije izazvao podele

Evropska komisija je ove nedelje predstavila dva modela finansiranja Ukrajine u periodu 2026–2027, od kojih jedan predviđa upravo korišćenje zamrznutih ruskih sredstava u vidu „reparacionog kredita“. Navodi se da bi iznos bio između 185 i 210 milijardi evra, a da bi Ukrajina taj iznos vratila nakon završetka sukoba — pod uslovom da Rusija pristane da joj nadoknadi štetu.

Međutim, u EU ne postoji konsenzus o ovom planu. Belgijski premijer Bart de Vever upozorio je Evropsku komisiju da bi preuranjena odluka o korišćenju ruskih sredstava mogla uništiti šanse za eventualno mirovno rešenje. On je ranije naglašavao da Belgija zahteva jasne garancije drugih članica EU ukoliko bi sredstva suverene druge države bila korišćena za ukrajinski kredit.

Moskva odgovorila kontramerama

Kao odgovor, Rusija je uvela stroga ograničenja: sredstva i prihodi stranih investitora iz „nedruštvenih“ zemalja prebacuju se na specijalne račune tipa „C“, a njihovo povlačenje moguće je samo uz odobrenje specijalne vladine komisije.