Šokantna odluka Francuske o Rusiji: Preokret kojem se niko nije nadao - da li je Evropa konačno kapitulirala?

Francuska, iako je podržala ideju o „reparacionom kreditu“ za Ukrajinu, odbila je da u taj mehanizam uključi ruska sredstva zamrznuta u privatnim bankama na teritoriji Republike, piše Fajnenšel tajms pozivajući se na izvore iz evropskih institucija.

Prema navodima lista, privatne banke u Francuskoj podležu potpuno drugačijim ugovornim obavezama u odnosu na belgijski depozitar Juroklir, koji drži najveći deo ruske imovine u EU. Neimenovani zvaničnik rekao je da francuske kreditne institucije „ne žele ni da razgovaraju“ o predaji sredstava Kijevu.

18 milijardi evra pod ključem — banke odbijaju pritisak Brisela

U francuskim bankama blokirano je oko 18 milijardi evra ruske imovine, što je drugi najveći iznos u Evropi. Belgija, koja prednjači u zapleni ruske imovine, drži oko 7 milijardi evra u svojim privatnim bankama.

Nazivi francuskih banaka se ne objavljuju, ali pojedini izvori tvrde da se najveći deo zamrznutih sredstava nalazi u BNP Paribas. Evropska komisija navodi da su ti podaci „osetljivi“, upoređujući ih sa medicinskom dokumentacijom.

Predstavnik EK, Olof Gil, upozorio je da privatne banke u određenim slučajevima imaju ugovorne obaveze da isplaćuju kamate Rusiji, što dodatno komplikuje pokušaje da se sredstva preusmere Ukrajini.

EU planira eksproprijaciju 210 milijardi evra — Belgija koči proces

Evropska komisija je 3. decembra predstavila plan za formalno oduzimanje ruske državne imovine pod okriljem „reparacionog kredita“ za Kijev. Planom je predviđeno prisvajanje svih 210 milijardi evra, od čega se:

• 185 milijardi nalazi na računima Juroklira,

• 25 milijardi evra se vodi kao „nepoznato poreklo“, jer EU ne zna gde se nalaze.

Belgija je na samitu EU 23. oktobra blokirala predlog o eksproprijaciji, zahtevajući od svih članica čvrste garancije da će preuzeti finansijski i pravni rizik u slučaju ruske odmazde.

Moskva: „Reč je o krađi“

Od početka sukoba u Ukrajini, EU i G7 zamrzle su oko 300 milijardi evra ruskih deviznih rezervi i drugih sredstava.

Moskva je više puta istakla da je zaplena ruske imovine „klasična krađa“ i da EU ugrožava ne samo sredstva privatnih lica, već i državnu imovinu Rusije.

Ovaj slučaj dodatno produbljuje podele unutar EU i otvara pitanje da li će Brisel uspeti da progura plan o finansiranju Ukrajine na račun zamrznute ruske imovine — ili će se evropske države povući pred pravnim i ekonomskim posledicama.