Biće krvi do kolena! Rusi otkrili sledeću metu Trampa: Venecuela je samo početak - hoće li onda EU pozdraviti ovakvu akciju?!

Specijalni predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom, Kiril Dmitrijev, izjavio je da bi šefica diplomatije Evropske unije Kaja Kalas verovatno podržala akcije SAD i u slučaju da Grenland postane njihova sledeća meta, aludirajući na reakcije EU povodom američkih udara u Venecueli.

„Grenland sledeći? Kaja će verovatno na kraju podržati to“, napisao je Dmitrijev u objavi na platformi Iks, uz komentar na Kalasinu poruku da „EU prati situaciju u Venecueli“, prenose RIA Novosti.

Poređenje Venecuele i Grenlanda

Dmitrijevljeva izjava dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp saopštio da su Sjedinjene Američke Države pokrenule masovni napad na Venecuelu, tokom kojeg su, prema njegovim tvrdnjama, predsednik te zemlje Nikolas Maduro i njegova supruga zarobljeni i izvedeni iz zemlje.

Ruski zvaničnik je porukom jasno ukazao na, kako Moskva ocenjuje, dvostruke standarde Zapada, sugerišući da bi Evropska unija pokazala razumevanje i za druge američke poteze, čak i ako bi bili usmereni ka teritorijama u Evropi ili njenom neposrednom okruženju.

Moskva traži smirivanje situacije

U međuvremenu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na sprečavanje dalje eskalacije oko Venecuele, navodeći da je Moskva izuzetno uznemirena izveštajima prema kojima su Nikolas Maduro i njegova supruga nasilno udaljeni iz zemlje kao rezultat američke akcije.

Ruska diplomatija ističe da bi dalja eskalacija mogla imati ozbiljne posledice po regionalnu i globalnu bezbednost, uz upozorenje da se grubo krši princip suvereniteta država.

Tramp i Grenland

Donald Tramp je u više navrata ranije izjavljivao da bi Grenland trebalo da postane deo Sjedinjenih Američkih Država, naglašavajući njegov strateški značaj za nacionalnu bezbednost SAD, posebno u arktičkom regionu.

Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine, dok je 2009. stekao široku autonomiju, što mu omogućava samostalno upravljanje unutrašnjim poslovima, dok Danska zadržava nadležnosti nad spoljnom politikom i odbranom.

Izjava Kirila Dmitrijeva dodatno je podgrejala raspravu o granicama američke moći i spremnosti evropskih lidera da takve poteze prihvate ili ospore, naročito u svetlu najnovijih događaja u Venecueli.

BONUS VIDEO