Tramp kreće u lov na blago! Amerika je na kolenima bez ova 32 minerala, a rešenje je u komšiluku

Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa ozbiljnim problemom strateške zavisnosti od uvoza kritičnih mineralnih sirovina, bez kojih moderna industrija, energetika, vojna proizvodnja i razvoj novih tehnologija ne mogu da funkcionišu.

Prema zvaničnim američkim procenama, SAD su identifikovale 35 kritičnih minerala, ali su samodovoljne svega u tri, dok za preostalih 32 moraju da se oslone na uvoz, u rasponu zavisnosti od 17 do čak 100 odsto.

Potpuna zavisnost od uvoza

 

SAD su u potpunosti zavisne od uvoza kada je reč o:

• grafitu
• manganu
• tantalu
• retkim zemnim elementima
• niobijumu
• galijumu
• fluoru

 

Iako trenutno značajne količine ovih sirovina dolaze iz Kine, Kanade, Južne Afrike i Indonezije, strateški problem ostaje - SAD nemaju kontrolu nad lancima snabdevanja.

Latinska Amerika - skriveni rezervoar resursa

 

Paradoksalno, gotovo sve sirovine koje SAD nedostaju nalaze se u Latinskoj Americi i Kanadi, što ovaj region čini ključnim za buduću američku strategiju.

• Peru je jedan od najvećih svetskih proizvođača bakra (oko 10% globalne proizvodnje), uz značajne rezerve srebra i cinka. SAD već imaju sporazume sa Peruom o jačanju lanaca snabdevanja za električna vozila i odbrambenu industriju.
• Venecuela poseduje najveće rezerve nafte na svetu, ali je zbog korupcije i ilegalne eksploatacije sa pozicije vodećeg proizvođača 2008. pala na 18. mesto do 2024. godine. Uz naftu, Venecuela je važan snabdevač boksitom i niklom.
• Bolivija, zajedno sa Argentinom i Čileom, čini takozvani "litijumski trougao", najveće svetsko nalazište litijuma. Više od 60% američkog uvoza litijuma dolazi iz ovog regiona.
• Brazil raspolaže velikim rezervama grafita, mangana i retkih zemnih elemenata. Iako se nazivaju „retki“, problem nije njihova količina, već složen i dugotrajan proces izdvajanja iz rude – oblast u kojoj Kina trenutno dominira.
• Paragvaj poseduje uranijum, zlato i bakar, dok Urugvaj raspolaže glinom, poludragim kamenjem, zlatom i gvozdenom rudom.
• Kolumbija je važan izvor nikla, zlata i platine, dok Kuba ima značajne rezerve kobalta, koji je za SAD strateški važan jer je snabdevanje iz Konga nestabilno.
• Meksiko već ima razvijene lance snabdevanja za litijum, antimon, bakar i retke minerale, kako za SAD, tako i za EU.

 

Geopolitika resursa

 

Ono što povezuje veliki broj zemalja Latinske Amerike jesu česti vojni udari i političke promene, koje su, prema brojnim analizama, decenijama bile finansijski i politički podržavane iz Vašingtona, kako bi na vlast dolazile vlade spremne na saradnju sa američkim interesima.

Dolaskom Donald Tramp na vlast po drugi put, kritične mineralne sirovine postale su jedan od centralnih prioriteta američke politike. Tramp je otvorio razgovore sa Kina, ali paralelno radi na obezbeđivanju direktnog pristupa resursima od Latinske Amerike do istočne Evrope.

U tom kontekstu treba posmatrati i mineralni sporazum sa Ukrajinom, kojim bi američke kompanije dobile povlašćen pristup rudnim bogatstvima te zemlje.

Zaključak

 

Borba za kritične minerale postala je nova osovina globalne geopolitike. Bez njih nema energetske tranzicije, nema vojne nadmoći, niti tehnološkog razvoja. Upravo zato Latinska Amerika više nije periferija ona je ključna tačka sukoba interesa velikih sila, u kojoj se resursi, politika i bezbednost prepliću snažnije nego ikada.

 

VIDEO BONUS 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.