(VIDEO) Iran odsečen od sveta! Drama u Teheranu, upravo se odlučuje sudbina države: Pada li ovo još jedna zemlja koja prkosi Americi?!

Iran je danas u velikoj meri bio odsečen od spoljnog sveta nakon što su vlasti ograničile pristup internetu u pokušaju da obuzdaju sve masovnije proteste koji potresaju zemlju.

Otkazani su brojni avio-letovi, komunikacija sa inostranstvom je ozbiljno otežana, dok je vrhovni vođa zemlje, ajatolah Ali Hamnei, uputio oštro upozorenje demonstrantima da Teheran neće tolerisati, kako je naveo, „strane plaćenike“.

Ali Hamnei je optužio učesnike protesta da deluju u interesu aktuelnog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, navodeći da napadaju javnu imovinu i destabilizuju državu. Prema njegovim rečima, Iran neće trpeti ljude koji, kako je rekao, služe kao „plaćenici stranih sila“.

Najveći protesti u poslednje tri godine

Nemiri su izbili prošlog meseca zbog naglog rasta inflacije i pogoršanja životnog standarda, ali su se ubrzo pretvorili u najveće demonstracije u Islamskoj Republici u poslednje tri godine. Sukobi su zabeleženi u svim provincijama, dok su organizacije za ljudska prava saopštile da je tokom nasilja stradalo više desetina ljudi.

Demonstranti su uzvikivali parole poput „Smrt diktatoru“, ali i slogane kojima se veliča monarhija zbačena Islamskom revolucijom 1979. godine. Ipak, ostaje nejasno koliku stvarnu podršku među učesnicima imaju monarhističke grupe ili organizacija Narodni mudžahedini Irana, koje važe za najistaknutije u iranskoj dijaspori.

Prema video-snimcima koji kruže društvenim mrežama, većinu demonstranata činili su mlađi muškarci, ali autentičnost velikog dela tih snimaka nije bilo moguće nezavisno potvrditi.

Otkazani letovi i medijska blokada

Tokom noći iranske vlasti su drastično ograničile pristup internetu. Novinari koji su pokušavali da iz inostranstva stupe u telefonski kontakt sa Iranom nisu u tome uspeli. Gotovo 20 letova između Dubaija i iranskih gradova, planiranih za danas, otkazano je.

Državna televizija emitovala je snimke za koje tvrdi da prikazuju zapaljene autobuse, automobile i motocikle, kao i požare u stanicama metroa i bankama. Vlasti su za organizaciju nereda optužile Narodne mudžahedine Irana, opozicionu grupu koja je nastala nakon raskola posle Islamske revolucije.

Vlasti pod pritiskom ekonomske krize

Reporter državne televizije izveštavao je sa ulice Šarijati u kaspijskom lučkom gradu Reštu, navodeći da „sve izgleda kao ratna zona“ i da su prodavnice potpuno uništene.

Iako su iranske vlasti u prošlosti uspevale da uguše i veće nemire, zemlja se sada suočava sa znatno težom ekonomskom situacijom i pojačanim međunarodnim pritiskom usled globalnih sankcija ponovo uvedenih zbog iranskog nuklearnog programa. Diplomatski izvori iz Francuske poručili su da bi Teheran trebalo da pokaže maksimalnu uzdržanost prema demonstrantima.

Protesti još nisu dostigli razmere masovnih demonstracija iz kraja 2022. godine, koje su izbile nakon smrti Mahse Amini u pritvoru, ali predstavljaju najozbiljniji unutrašnji izazov za iranske vlasti od tog perioda.

Tramp: Neću se sastati sa Pahlavijem

Opozicione grupe u inostranstvu pozvale su na nove proteste. Reza Pahlavi, sin svrgnutog iranskog šaha koji živi u egzilu, poručio je Irancima putem društvenih mreža da „ceo svet gleda u njih“ i pozvao ih da izađu na ulice.

Donald Tramp je, međutim, izjavio da se neće sastati sa Pahlavijem i da „nije siguran da bi bilo primereno“ da mu pruži otvorenu podršku, iako je ranije slao poruke upozorenja Teheranu.

Hamnei: Tramp neka se bavi svojom zemljom

Iranske vlasti pokušavaju da zadrže dvostruki pristup krizi – ističući da su ekonomski protesti legitimni i da se na njih mora odgovoriti dijalogom, dok istovremeno policija i bezbednosne snage razbijaju pojedine demonstracije upotrebom suzavca u nasilnim uličnim sukobima.

- Prošle noći u Teheranu grupa vandala i izgrednika uništila je zgradu koja je pripadala državi i samom narodu, samo da bi zadovoljila predsednika Sjedinjenih Američkih Država - rekao je Ali Hamnei, poručivši Trampu da se „bavi upravljanjem sopstvenom zemljom“.

Iako su protesti u početku bili fokusirani na ekonomske probleme – pad vrednosti nacionalne valute, koja se prošle godine gotovo prepolovila u odnosu na dolar, i inflaciju koja je u decembru dostigla oko 40 odsto – u poslednje vreme sve češće su praćeni otvorenim parolama usmerenim direktno protiv vlasti.

BONUS VIDEO