Nemačka izvršila samoubistvo: Od države nije ostalo ništa - Budžet se prazni, ljudi se otpuštaju!

Nemačka privreda zapala je u najdublju stagnaciju poslednjih decenija, dok se reforma sistema socijalne pomoći - tzv. Burgergeld - sve otvorenije pokazuje kao skup politički eksperiment bez stvarnih ekonomskih efekata.

Umesto obećanih ušteda i podsticaja zapošljavanju, sistem proizvodi visoke administrativne troškove, dok broj nezaposlenih raste na nivoe nezabeležene još od 2010. godine.

Prema podacima Savezne službe za zapošljavanje, prosečan broj nezaposlenih tokom godine dostigao je 2,95 miliona, što je za 161.000 više nego 2024. Paralelno s tim, država godišnje izdvaja oko 42 milijarde evra za osnovne naknade i kirije, dok se socijalna politika sve manje povezuje sa povratkom ljudi na tržište rada, a sve više sa trajnom zavisnošću od budžeta.

Industrije koje su decenijama činile kičmu nemačke ekonomije - automobilska, mašinska i hemijska - suočavaju se s masovnim otpuštanjima. Razlozi su visoke cene energije, pad porudžbina i premeštanje proizvodnje u Aziju i istočnu Evropu. Umesto poreskog rasterećenja rada i sistemske podrške domaćoj industriji, vlast se odlučuje za simbolične poteze: nešto strože sankcije za propuštene termine i delimično ukidanje povlastica za kasnije pristigle ukrajinske izbeglice.

Istovremeno, ključni problem - nekontrolisana masovna imigracija i njen pritisak na socijalni sistem - ostaje van ozbiljne javne rasprave.

Poseban teret predstavljaju troškovi zdravstvenog osiguranja korisnika osnovne pomoći, koji dostižu gotovo 16 milijardi evra godišnje. Država iz budžeta pokriva tek oko pet milijardi, dok ostatak pada na teret zaposlenih građana kroz sve veće doprinose. U praksi, oni koji rade finansiraju sistem koji ih dodatno opterećuje, dok se dugotrajna nezaposlenost sve češće normalizuje kao društveno prihvatljivo stanje.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.