Skladišta postaju zatvori: Tramp troši milijarde na "mega hale", Amerika na ivici pobune!

Broj ljudi u pritvoru Imigracione i carinske službe skoro se udvostručio tokom 2025. godine, a nedostatak kapaciteta postao je glavno usko grlo u sprovođenju masovnih deportacija.

Veliki kupac pojavio se na tržištu komercijalnih skladišta u Sjedinjenim Američkim Državama i izazvao snažne reakcije lokalnih zajednica. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD izviđalo je desetine lokacija koje planira da prenameni u pritvorne centre Imigracione i carinske službe (ICE). Najveći objekti mogli bi da prime i do 9.500 ljudi, piše Aksios.

Skladišta postaju pritvorni centri

Broj ljudi u pritvoru ICE gotovo se udvostručio tokom protekle godine, a nedostatak kapaciteta bio je ključno ograničenje u sprovođenju masovnih deportacija. Sada, sa 45 milijardi dolara iz zakona koji je Donald Tramp nazvao "Velikim, lepim zakonom", savezna vlada ubrzano troši stotine miliona dolara na nekretnine, uključujući i skladišta prvobitno projektovana za elektronsku trgovinu.

Ovi objekti zahtevaće dodatna ulaganja kako bi bili prilagođeni boravku ljudi, koji po zakonu može trajati i do šest meseci pre deportacije.

Otpor lokalnih zajednica

Tačka pucanja u okrugu Hanover u Virdžiniji, protivnici Imigracione i carinske službe preplavili su sednicu Odbora nadzornika kako bi se usprotivili kupovini skladišta vrednog oko 50 miliona dolara. U Hejgerstaunu u Merilendu, stotine demonstranata okupile su se ispred drugog skladišta koje je već kupljeno, zajedno sa senatorom Krisom van Holenom, jednim od najglasnijih kritičara širenja ICE tokom Trampove administracije.

U Minesoti, Teksasu, Nju Hempširu i Njujorku, stanovnici su poslednjih nedelja masovno punili sale okružnih skupština i protestovali protiv širenja pritvorskih kapaciteta.

Pad podrške imigracionoj politici

Prema pisanju Aksiosa, intenzitet i taktike Trampove imigracione politike poklopili su se sa snažnim padom javne podrške misiji ICE. Smrtonosne pucnjave u januaru, u kojima su u Mineapolisu ubijena dva državljanina SAD, izazvale su ogorčenje širom grada i navele Trampa na delimičnu recalibraciju politike.

Deportacije ostaju prioritet

Ipak, Tom Homan, takozvani "car granice", koji sada vodi reforme operacija sprovođenja zakona u Mineapolisu, poručio je na konferenciji za štampu da to ne znači odustajanje od Trampovog obećanja o deportaciji miliona ljudi.

Ministarstvo za unutrašnju bezbednost već je potrošilo više od 170 miliona dolara na nekretnine u Merilendu i Arizoni. Plan je da manja skladišta prime oko 500 ljudi, dok bi najveći objekti zadržavali između 7.500 i 9.500 pritvorenih.

Širenje pritvorskih kapaciteta

Činjenica da savezna vlada direktno kupuje ove objekte značajno otežava gradovima i saveznim državama da se suprotstave planovima Vašingtona.

Trampova administracija već je isprobala niz modela za brzo povećanje pritvorskih kapaciteta. Državni objekti, poput takozvanog "Aligator Alkatraza", doneli su stotine novih kreveta, ali i talas tužbi zbog uslova pritvora.

Saradnja sa lokalnim zatvorima, često pod upravom šerifa, snažno je promovisana u prvoj godini Trampovog mandata, ali se pokazalo da ti objekti nisu prilagođeni dugotrajnim boravcima.

Privatni zatvorski operateri, poput kompanija Džio grup i Kor sivik, takođe su angažovani da obezbede dodatne kapacitete, iako su obe firme nedavno priznale da još uvek imaju neiskorišćen prostor.

Gotovo 70.000 ljudi trenutno se nalazi u pritvoru Imigracione i carinske službe, prema poslednjim podacima iz ranog januara. Služba je zakonski obavezna da ove brojke ažurira na svaka dva meseca i dostavlja ih Kongresu.

Kako navodi Aksios, savezna vlada ubrzano širi pritvorske kapacitete kako bi uklonila dosadašnja uska grla u sprovođenju deportacija.

 

VIDEO BONUS 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.