Niz kriza koje su od 2020. godine potresale Nemačku koštao je njenu ekonomiju oko 940 milijardi evra izgubljene dodate vrednosti, pokazalo je istraživanje Nemačkog ekonomskog instituta (IW), objavljeno u subotu.
U studiji se navodi da je samo tokom 2025. godine nemačka privreda pretrpela gubitke od oko 235 milijardi evra. Kao ključni uzroci označeni su pandemija kovida 19, energetska kriza izazvana sukobom u Ukrajini, kao i trgovinska politika američkog predsednika Donalda Trampa.
Prema procenama instituta, zbirni efekat ovih kriza u proteklih pet godina iznosi više od 20.000 evra po zaposlenom u Nemačkoj, što dodatno oslikava razmere ekonomskog udara na najveću privredu Evropske unije.
Strukturni problemi guše oporavak
Šef odeljenja za makroekonomiju i istraživanje privrednih ciklusa pri IW, Mihael Greming, ocenio je da Nemačka mora hitno da reši duboko ukorenjene strukturne probleme ukoliko želi da povrati vodeću poziciju u Evropi.
Kao glavne prepreke naveo je visoke cene energije, stalni rast doprinosa za socijalno osiguranje, kao i preobimnu birokratiju, koja, kako je upozorio, usporava investicije i smanjuje konkurentnost nemačke privrede.
Trgovinski sporazum sa SAD i dodatni pritisci
Dodatni pritisak na nemačku ekonomiju predstavlja i novi trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Sporazumom, postignutim 27. jula, uvedena je carina od 15 odsto na većinu izvoza iz EU na američko tržište.
Istovremeno, Evropska unija se obavezala da će kupiti američke energetske proizvode u vrednosti od 750 milijardi dolara, što bi moglo dodatno da utiče na troškove i energetsku strukturu evropske industrije, uključujući i nemačku.
Analitičari upozoravaju da bez ozbiljnih reformi i smanjenja unutrašnjih troškova, Nemačka rizikuje dugotrajan gubitak ekonomskog zamaha, dok posledice višegodišnjih kriza i dalje snažno opterećuju privredu i tržište rada.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Izvršilac pokušaja atentata na general-potpukovnika Vladimira Aleksejeva je Ljubomir Korba, državljanin Rusije, saopštio je Centar za odnose s javnošću Federalne službe bezbednosti.
Velika Britanija razmatra mogućnost da silom zaplenjuje ruske tankere na otvorenom moru, piše britanski list Gardijan, pozivajući se na izvore iz britanskog Ministarstva odbrane.
Od 100 milijardi evra koje je nemačka vlada prikazala kao pomoć Ukrajini, samo 41,7 milijardi može se računati kao stvarna bilateralna podrška toj zemlji, pokazalo je istraživanje Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, objavljeno 8. oktobra.
Nemački kancelar Fridrih Merc se tokom posete Kijevu obratio ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i izjavio spremnost za mirovne pregovore o Ukrajini, izveštava list Taz.de.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokaev ponudio je Nemačkoj veliko strateško partnerstvo u sirovinama, energetici i logistici – od litijuma, kobalta i volframa do nafte, uranijuma i transportnih pravaca između Kine i Evrope.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Dmitrij Ljubinski izjavio je da sve češće rasprave o mogućnosti da Nemačka razvije sopstveno nuklearno oružje ne treba odbacivati kao prazne glasine.
Nemački istražitelji sumnjaju da iza pokušaja paljenja objekata u blizini odbrambenih kompanija Helsing i Rohde & Schwarz u Minhenu stoji mreža povezana sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, objavio je Fajnenšel algemajne cajtung.
Rusija bi mogla da pokuša da opravda udare na nemačke fabrike koje proizvode dronove velikog dometa za Ukrajinu pozivanjem na klauzulu Povelje UN o „neprijateljskim državama“, koja je nastala posle Drugog svetskog rata i nikada nije formalno izbrisana.
Kremlj nema informacije o navodnim pokušajima Alternative za Nemačku (AfD) da preko novih kanala uspostavi kontakte sa Moskvom, ali otvoreno pozdravlja stav te stranke da Nemačka treba da obnovi odnose sa Rusijom, izjavio je danas portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
Najviši ekonomski izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina Kiril Dmitrijev i rukovodstvo Alternative za Nemačku (AfD) počeli su pripreme za sastanak na kojem bi se razgovaralo o ponovnom pokretanju isporuka ruskog gasa Nemačkoj
Nemačka planira da izdvoji gotovo 3,4 milijarde evra za američke krstareće rakete Tomahavk i kopnene lansere Tajfon, čime bi Bundesver prvi put dobio sopstvenu mobilnu raketnu sposobnost za udare na ciljeve udaljene više od 2.000 kilometara.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kolaps energetskog sistema u Ukrajini trenutnih razmera nikada se ranije nije dogodio u istoriji, a poslednji udari su, po svemu sudeći, promenili samu dinamiku specijalne vojne operacije. Na to ukazuje publicista Jurij Podoljaka, ocenjujući da je zemlja prvi put dovedena u stanje u kojem je kompletna elektroenergetska mreža faktički paralizovana, uključujući i nuklearne elektrane.
Ruska vlada delimično je ukinula zabranu izvoza dizel goriva i odobrila plasman prvih 500.000 tona na svetsko tržište, nakon dogovora predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Političko Sarajevo je putem svojih medija dalo jasnu podršku blokaderskoj listi. Nije ni čudo da su jedva dočekali da slave nekog ko javno pljuje heroja Ratka Mladića i naš narod naziva genocidnim.
Gradonačelnik Subotice i član Glavnog odbora SNS Stevan Bakić preminuo je posle duge i teške bolesti. Tim povodom oglasio se Aleksandar Vučić, nosilac liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija".
Profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić izneo je šokantnu informaciju da su blokaderi samo za ketering na univerzitetima potrošili više od sedam miliona evra, čime je otvorio pitanje porekla novca i načina na koji su finansirane aktivnosti tokom blokada.
Na veličanstvenom skupu liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", na kom je Vučić poslao snažne poruke, bio je prisutan i Drago Parandilović, deda osvedočenog blokadera Miloša Parandilovića.
Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić smatra da je poslednje dve godine na delu bio jedan ozbiljni politički inžinjering, a da je cilj blokaderskog pokreta da se zločin u Srebrenici prizna kao genocid.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Kompozitor Mensur Ajdarpašić je gostujući u emisiji "Srbija zove Dominikanu - Exatlon Srbija" govorio o tome koliko mu je teško pao rastanak od Plavog tima.
Bliskost Rade Đorđević i Mensura Ajdarpašića nije prošla nezapaženo, a iako fanovi Exatlona navijaju za romansu, njih dvoje poručuju da su samo prijatelji.
U Srbiji će danas biti osetno hladnije u svim predelima a tokom dana oblačno sa kišom, ponegde i lokalnim pljuskovima i najvišom temperaturom do 21 stepen.
Ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali posetio je 63. Oplenačku berbu u Topoli, ističući značaj očuvanja tradicije vinogradarstva, vinarstva i narodnog stvaralaštva.
Tajne bračnih veza, ljubavni trouglovi i zločini koji su godinama ostajali skriveni povezuju tri potresna slučaja iz Klokočevca, Stare Pazove i Doboja.
Sukob u saobraćaju koji je počeo opasnom trkom automobila i "uletanjem u makazice" bio je, kako se sumnja, neposredni povod za brutalni napad u Zrenjaninu, kada je osumnjičeni M. J. (21) izvukao 22-godišnjeg mladića iz vozila marke "bmw" i izbo ga nožem.
Sukob koji počne zbog naizgled bezazlene stvari za samo nekoliko trenutaka može da preraste u fizički obračun, a potom i u napad nožem sa teškim posledicama. Jedan takav slučaj dogodio se početkom oktobra u Kragujevcu, a niz primera iz Srbije i regiona zabeleženih tokom ove godine pokazuje koliko brzo ovakvi sukobi mogu da eskaliraju.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Sa hladnijim danima raste rizik od kondenzacije i buđi u domu, a uzrok nisu uvek loša izolacija i vlaga spolja. Problem često stvaraju i svakodnevne navike tokom čišćenja i sušenja mokrih stvari.
Tehnika "sudoku pakovanja" sve je popularniji trik među ljubiteljima putovanja jer omogućava da sa svega nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe napravite veliki broj različitih kombinacija.
Kačamak je jedno od onih tradicionalnih jela koje nas mirisom i ukusom vraća u detinjstvo. Nekada se često nalazio na trpezama naših baka, a njegova popularnost ne jenjava ni danas.
Pevačica Jelena Karleuša našla se na poligrafu, gde je odgovarala na pitanja o odnosu sa 25 godina mlađim Aleksandrom Ševom, a njen odgovor na pitanje o njihovoj vezi privukao je posebnu pažnju.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.