Surova istina o evropskoj odbrani! Sada je jasno ko ih drži u šaci, a F-35 je "omča oko vrata"

Sjedinjene Američke Države i dalje dominiraju globalnim izvozom oružja, posebno u segmentu borbenih aviona, sistema protivvazdušne odbrane i naprednih vojnih tehnologija.

Stručnjaci upozoravaju da je evropska težnja ka smanjenju zavisnosti od Vašingtona dugotrajan i složen proces.

Kako analizira DW, tema transatlantske bezbednosti i evropske odbrane biće u fokusu i na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2026. godine.

Evropska unija poslednjih godina pokušava da ojača sopstvene odbrambene kapacitete, delom zbog neizvesnosti u vezi sa politikom američkog predsednika Donalda Trampa prema Rusiji i ratu u Ukrajini, ali i zbog globalnih bezbednosnih izazova.

Planeta

Brutalna objava rata Mađarskoj! Brisel hoće da sruši Orbana: Sprema se totalni haos

Premijer Mađarske Viktor Orban oštro je reagovao na jučerašnji tekst briselskog portala Politiko, u kojem se navodi da bi Ukrajina mogla da uđe u Evropsku uniju po principu "obrnutog proširenja".

11.02.2026

10:43

Planeta

Zelenski besan na saveznike: Pale teške reči - šta li će Brisel reći na ovo?

Situacija u Oružanim snagama Ukrajine postaje sve složenija, pre svega zbog toga što evropski saveznici ne uspevaju da obezbede dovoljne količine municije u predviđenim rokovima.

10.02.2026

19:00

Foto: Reuters

Pet zemalja drži 74 odsto svetskog tržišta

Prema podacima Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI), SAD su već dve decenije ubedljivo vodeći izvoznik konvencionalnog naoružanja.

Udeo u globalnoj prodaji oružja:

🔶SAD - 36 odsto

🔶Rusija - 21 odsto

🔶Francuska - 8 odsto

🔶Nemačka - 7 odsto

🔶Kina - 5 odsto

Ovih pet država zajedno isporučilo je 74 odsto ukupnog oružja kojim se trgovalo u svetu od 2000. do 2024. godine.

U periodu od 2000. do 2024. godine čak 46 odsto oružja uvezenog u Evropu dolazilo je iz SAD, dok je u Aziji taj udeo iznosio 35 odsto. Nakon ruske invazije na Ukrajinu i jačanja kineskih vojnih ambicija, uvoz američkog naoružanja dodatno je porastao.

Dugoročna zavisnost kroz nabavke

Analitičari upozoravaju da nabavka modernih sistema stvara višegodišnju, pa i višedecenijsku zavisnost od proizvođača. Posebno se to odnosi na američke borbene avione F-35, koje je kupio niz evropskih država.

- Ne postoji način da se ova zavisnost od SAD promeni u kratkom roku - ističe Ajlin Matle iz Centra za bezbednost i odbranu pri Nemačkom savetu za spoljne odnose.

Kupovina F-35 znači oslanjanje na američke rezervne delove, softver i logistiku najmanje deset godina. Svaki sat leta modernog borbenog aviona zahteva višestruko više sati održavanja, što dodatno učvršćuje zavisnost.

Ipak, situacija nije ista u svim državama. Holandija oko 96 odsto uvezenog oružja nabavlja iz SAD, dok Mađarska oko 17 odsto.

Foto: Reuters

Novi savezi i "logističke noćne more"

Pojedine države pokušavaju da diverzifikuju nabavke kupovinom sličnih sistema od više dobavljača. Međutim, analitičar Piter Vezeman iz SIPRI takvu praksu naziva "logističkom noćnom morom", jer komplikuje održavanje, obuku i interoperabilnost.

Brazil je primenio drugačiji model - svaku vrstu vojne opreme kupuje od samo jednog dobavljača, ali sarađuje sa više zemalja.

Problem retkih metala i kineski faktor

Evropska unija svoju strategiju oslanja na plan "Spremnost 2030", kojim želi da ojača domaću vojnu industriju. Međutim, proizvodnja savremenih sistema zavisi od retkih zemnih metala, a Kina je njihov dominantan dobavljač.

Stručnjaci upozoravaju da bi Evropa, pokušavajući da smanji zavisnost od američke vojne industrije, mogla postati još zavisnija od Kine.

- Nema pravih alternativa u kratkom roku - zaključuje Matle.

 

VIDEO BONUS 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.