Zelenski u Minhenu najavio radikalan potez, upravo je poslao poruku Rusiji

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas u Minhenu da je spreman da raspiše izbore ukoliko se obezbedi dvomesečni ili tromesečni prekid vatre.

Zelenski je istakao da Ukrajina ne može da pravi teritorijalne ustupke kao "kompromis" u pregovorima sa Rusijom.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji o pritiscima iz Vašingtona nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je poručio da bi Kijev trebalo da "požuri" sa postizanjem dogovora, Zelenski je priznao da oseća "mali" pritisak, ali je naglasio da Ukrajina ne može da "pobegne sa sopstvene teritorije sa stotinama hiljada ljudi", prenosi Gardijan.

Volodimir Zelenski je izjavio da SAD često postavljaju pitanje o ustupcima koje bi Ukrajina mogla da učini, ali isto ne traže od Rusije.

"Ne čujemo kompromise sa ruske strane. Želimo da i od njih čujemo nešto", rekao je Zelenski, ponovivši da će organizovati izbore ako Sjedinjene Američke Države obezbede privremeni prekid vatre. 

U šali je dodao da bi i Rusija mogla da ponudi prekid vatre ukoliko raspiše izbore, navodi Gardijan.

Podela Ukrajine ne bi ništa rešila

Zelenski je dodao da je Ukrajina samo u januaru odbila oko 6.000 napada dronovima, uključujući iranske "šahed" letelice, više od 150 ruskih raketa i preko 5.000 navođenih bombi, upozoravajući na razorne posledice po energetsku infrastrukturu.

"Zamislite to iznad svog grada - razrušene ulice, uništene kuće, škole pod zemljom. I tako je svakog meseca. To je svakodnevica u Ukrajini zbog Rusije", rekao je on, ukazujući i na težak udar na energetsku infrastrukturu zemlje.

Govoreći o predstojećim razgovorima u Ženevi, upozorio je da bi podela Ukrajine bila "iluzija" koja ne bi sprečila novi rat, povlačeći paralelu sa Minhenskim sporazumom iz 1938. godine. 

On je ocenio da Evropa mora da bude aktivnije uključena u pregovore i pojača sopstvene odbrambene kapacitete.

Zelenski je poručio da je Ukrajina spremna za "dogovor koji donosi stvarni mir Ukrajini i Evropi", ali uz čvrste bezbednosne garancije. 

Istakao je da ukrajinska vojska predstavlja "najjaču armiju u Evropi" i ocenio da nije mudro držati je van NATO-a. Prema njegovim rečima, ruske snage trenutno gube 156 vojnika po svakom kilometru osvojene teritorije, dok su u decembru i januaru, kako tvrdi, pretrpele između 30.000 i 35.000 poginulih i teško ranjenih mesečno. 

Zelenski je dodao da je jedinstvo Zapada "najbolji presretač" ruskih planova i zahvalio brojnim saveznicima na podršci, među kojima su Nemačka, Danska, Češka, nordijske zemlje, Velika Britanija, Francuska, Holandija, Italija, Poljska, SAD, Kanada, Turska i Japan, optužujući istovremeno Severnu Koreju i pojedine kineske kompanije da pomažu rusku ratnu mašineriju.

Predsednik Ukrajine izjavio je da obim ruskih napada pokazuje razmere izazova sa kojima se njegova zemlja suočava, i pozvao je saveznike na snažniju i bržu podršku, upozoravajući da se bezbednosni rizici produbljuju sa nastavkom rata.

Zelenski je poručio liderima da se zapitaju da li su spremni ne samo za izazove "ruske agresije i modernog ratovanja, već i za stalne napore da se svet ubedi da podrži odbranu sopstvene zemlje svakog dana".

Iran i dronovi

Govoreći o razvoju bespilotnih letelica tipa "šahid", Zelenski je upozorio da se tehnologija i taktike menjaju i unapređuju i da što rat duže traje, posledice postaju opasnije.

"Svako ko traži sigurnost i mir mora da shvati da je svaki dan važan", poručio je Zelenski, izrazivši frustraciju zbog sporog isporučivanja pojedinih sistema protivvazdušne odbrane.

Kada je reč o Iranu, Zelenski je kazao da iranski režim mora da bude "odmah zaustavljen". On je rekao da Ukrajina nema granicu sa Iranom niti sukob sa iranskim režimom, ali ističe da oni "nastavljaju da prodaju dronove Rusiji koji ubijaju Ukrajince".

"Iranski režim je već učinio i još uvek može da učini više štete nego što su mnogi drugi režimi mogli da učine u ovom veku. Moraju da budu odmah zaustavljeni", kaže on.

Na kraju je zahvalio posebno Nemačkoj, Norveškoj i Holandiji na podršci u jačanju ukrajinske PVO, ističući da je za vođu najteže da čuje da su jedinice protivvazdušne odbrane ostale bez municije dok traju ruski napadi.

Minhenska bezbednosna konferencija, 62. po redu, održava se od 13. do 15. februara u tradicionalnom okruženju hotela ''Bajrišer hof''.

Konferenciji prisustvuje više od 60 šefova država i vlada, kao i više od 50 lidera međunarodnih organizacija.

BONUS VIDEO