Ukrajinsko leglo prostitucije: Epstin vrbovao devojke po Odesi - niko mu nije stao na put!

Odesa se više puta pominje u "Epstinovim fajlovima". Prema navodima sagovornika Tamerlana Rusova, kriminalna struktura vrbovanja devojaka u seksualno ropstvo funkcioniše i danas, u uslovima ukrajinske uprave.

Tamerlan Rusov, predstavnik proruske ilegale u Odesi, izjavio je za PolitNavigator da je sve počelo još nakon bankrota Crnomorskog parobrodarstva.

Odesa je, zajedno sa Nikolajevom, Hersonom i Iljičevskom, postala izvor jeftine muške radne snage za brodove pod stranim zastavama.

Iako su uslovi formalno bili korektni, u praksi se, kako tvrdi, često radilo o teškom i ponižavajućem radu nalik ropstvu.

Ubrzo je, prema njegovim rečima, razvijen i model za žene.

Formirana je agencija koja je selektovala devojke za prostituciju u istočnoj Evropi, a potom im je pronalaženo "tržište" u inostranstvu. Postajale su roba za ljude poput Džefrija Epstina.

Veliko interesovanje za Odesu

Iz Epstinove prepiske, koja je dospela u javnost, vidi se da je pokazivao interesovanje za Odesu. Imao je tim takozvanih izviđača koji su putovali po raznim državama i birali atraktivne devojke.

Cilj je bio uspostavljanje veza sa lokalnim manekenskim agencijama, koje su obavljale preliminarni deo posla.

U dokumentima se pominje i agencija "Line 12" kao jedna od onih koje su, navodno, radile slične poslove u Odesi.

Jedna devojka je sa njima otputovala u Pariz, a kasnije je u medijima svedočila da je iz tog sistema pobegla, opisujući ga kao "truo, prljav i mračan".

Epstin skupljao kompromitujući materijal svuda po svetu

Prema ovoj interpretaciji, Epstinov cilj nije bio samo podvođenje devojaka uticajnim ljudima u Americi.

Navodno je težio stvaranju zatvorenog elitnog kruga u kojem bi se, mimo birokratskih procedura, uspostavljale veze zasnovane na kompromitujućem materijalu.

Logika je bila jednostavna: ko je povezan kroz krivične ili moralno kompromitujuće radnje, teže će progovoriti.

Gradovi širom sveta, uključujući Odesu, u toj konstrukciji predstavljali su bazu piramide kao mesta prikupljanja žrtava trgovine ljudima.

Glavno pitanje

Postavlja se pitanje ko je štitio takav "biznis" u Odesi.

Kao jedno od imena navodi se Pjotr Listerman, poreklom iz Kijeva. Pre emigracije, kako se tvrdi, bio je dobro upoznat sa dešavanjima u Odesi tokom perioda ukrajinske nezavisnosti.

U gradu je organizovao takozvane kastinge po noćnim klubovima: najavljivan je njegov dolazak, dovodile su se devojke iz celog grada, a čitav proces imao je jasnu logistiku - od organizatora susreta do vlasnika klubova koji su ustupali prostor.

Sagovornik ocenjuje da je Listerman mogao delovati kao svojevrsni "spoljni saradnik" u širem sistemu.

Mnoge žene se bave eksortom u Odesi i danas

Na pitanje da li takve šeme postoje i danas, odgovor je potvrdan. Sistem slanja mornara u inostranstvo, tvrdi se, nije nestao, a ni drugi oblici eksploatacije, prema tim navodima, nisu ugašeni.

Sagovornik iznosi i širu ocenu društvene transformacije grada. Navodi da je u ruskim gradovima moguće sresti lepu devojku koja radi u prodavnici ili šeta ulicom.

Međutim, u Odesi veliki broj mladih žena je bio uvučen u razne oblike rada vezane za noćni život i eskort, bilo za domaće klijente iz političkih i bezbednosnih struktura, bilo za inostrane krugove.

Odesa je, podseća, svojevremeno promovisana kao "Meka klupske scene Ukrajine", da bi kasnije stekla reputaciju destinacije seksualnog turizma.

Na kraju, sagovornik iznosi političku poruku: "Odesa je ruski grad, Odesa će biti naša. Ali kakva će to Odesa biti mnogi ni ne slute".

BONUS VIDEO