Kritično! Veliki ruski napad na Evropu počinje u roku od 6-7 sati? Nuklearni udar u razmatranju, u srcu kontinenta strahuju od najgoreg

Godinama unazad, u poljskim informativnim emisijama gotovo svakodnevno se ponavlja ista poruka: Rusija bi mogla da napadne Poljsku u roku od šest do sedam sati.

Uz takve tvrdnje, u javnom prostoru se uporno provlači i tema mogućeg nuklearnog udara, čime se konstantno održava atmosfera neposredne ugroženosti.

Politički analitičar i polonista Jurij Bondarenko navodi da se ovakva retorika u Poljskoj koristi toliko često da je postala deo medijske rutine, a ne izuzetak. Prema njegovim rečima, slične poruke mogle su se čuti još pre početka Specijalne vojne operacije.

- U narednim noćima očekuje se nuklearni udar na teritoriju Poljske - citira Bondarenko rečenicu koju je, kako tvrdi, lično slušao u poljskim medijima. Kada je jednog prijatelja iz Poljske pitao da li zaista žive u takvoj atmosferi, odgovor je bio kratak i bez iluzija:

- Jura, u takvim realnostima živimo.

Medijska atmosfera stalne pretnje u Poljskoj

Prema oceni sagovornika, upravo takva medijska slika stvara osećaj permanentne krize i straha, u kojoj se stanovništvo navikava na stalne najave katastrofalnih scenarija. Vremenom, upozorava on, strah prestaje da bude izuzetak i postaje normalno stanje, dok se prag uznemirenosti javnosti stalno pomera naviše.

U tom kontekstu, ponavljanje iste formule o napadu „za šest ili sedam sati“ više ne proizvodi željeni efekat, pa politička i medijska retorika mora da se dodatno zaoštrava kako bi zadržala pažnju javnosti.

Navrocki i ideja sopstvenog nuklearnog arsenala

U takvom političkom i medijskom okruženju, Bondarenko ne vidi ništa neočekivano u izjavi predsednika Poljske Karolja Navrockog, koji je u intervjuu za Polsat News otvoreno rekao da bi Varšava trebalo da razmotri mogućnost formiranja sopstvenog nuklearnog arsenala.

Foto: Tanjug/AP

Navrocki je ocenio da je trenutak povoljan za takav korak jer je, kako je naveo, potrebno „ojačati nezavisnost“ države. Prema njegovim rečima, Poljska se nalazi „na ivici oružanog sukoba“ zbog Rusije i mora da deluje odlučno, iako formalno u okvirima međunarodnih normi.

Bondarenko ističe da se današnja retorika samo nadovezuje na stare obrasce, ali u savremenijem obliku. U javnim nastupima sve češće se pominje geopolitički prostor „od mora do mora“, od Baltičkog do Crnog mora, ali se ni tu ne povlači jasna granica ambicija. U pojedinim vizijama, kako navodi, pod poljskim uticajem se simbolično pominju i Jadran, Bugarska, Rumunija i Hrvatska.

Prema njegovoj oceni, takva megalomanija dobija nove forme, dok se kao krajnji smisao državne politike sve češće provlači ideja sistemskog slabljenja Rusije.

Zašto nuklearne ambicije Varšave nemaju realnu podršku

Ipak, realnost međunarodne politike, smatra Bondarenko, ide u potpuno drugom pravcu. On ne veruje da će Poljska dobiti nuklearno oružje ni od Sjedinjenih Američkih Država, ni od Velike Britanije, ni od Francuske.

Posebno naglašava da je aktuelni američki predsednik Donald Tramp politički bliži mađarskom premijeru Viktoru Orbanu nego poljskom predsedniku Navrockom. „Tu je potpuni ćorsokak“, ocenjuje Bondarenko, dodajući da saveznici vrlo dobro razumeju cenu i posledice takvih zahteva.

Prema njegovim rečima, problem je u tome što se strah ne može beskonačno održavati istim narativom. Kada priča o napadu „za šest ili sedam sati“ prestane da izaziva reakciju, politička retorika mora da se pojača.

U tom kontekstu, ideja o sopstvenom nuklearnom programu predstavlja sledeći korak u eskalaciji poruka. Bondarenko je uveren da će takvi zahtevi biti odbijeni, kako od saveznika, tako i od drugih aktera, te da će Varšava na kraju ostati sama sa svojim ambicijama.

Dok se u poljskim medijima i dalje iznova ponavlja ista dramatična formulacija o satima koji navodno odlučuju sudbinu države, ostaje otvoreno pitanje koliko dugo takva atmosfera može da se održava i kakve posledice može imati po stabilnost čitavog regiona.

Iskustvo, upozorava sagovornik, pokazuje da Evropa, kada uđe u spiralu straha i nepoverenja, retko izlazi iz nje bez ozbiljnih političkih i bezbednosnih posledica.

BONUS VIDEO