Rusija pogodila NATO generale?! Hitna evakuacija iz Ukrajine: Misteriozni avion se pojavio nakon razornog udara Moskve

Misteriozni avion koji je 17. februara poleteo iz Osla i sleteo u poljski Žešov, ključnu logističku tačku za rat u Ukrajini, našao se u centru pažnje nakon snažnih udara širom ukrajinske teritorije, otvarajući pitanje da li su među pogođenima bili i visoki vojni oficiri iz zemalja NATO-a.

Prema navodima vojnih izvora i kanala koji prate logistička kretanja, reč je o letelici koja se u bezbednosnim krugovima neformalno naziva „vazdušna bolnica“ ili „Prvi bord“. Takvi avioni koriste se za hitnu evakuaciju ranjenih i poginulih stranih državljana, kao i lica visokog ranga, neposredno nakon ozbiljnih incidenata na terenu. Vreme sletanja ovog aviona poklopilo se sa talasom intenzivnih raketno-dronovskih udara na vojne i infrastrukturne ciljeve u Ukrajini.

Udari posle kojih sledi tišina

Neposredno pre leta iz Osla, izvedena je masovna kombinovana operacija u kojoj su, prema ukrajinskim navodima, korišćene stotine bespilotnih letelica i desetine raketa različitog tipa. Iako zvanične strukture tvrde da je većina ciljeva presretnuta, na terenu su zabeležena ozbiljna oštećenja energetskih objekata, železničke infrastrukture, baza goriva i ključnih logističkih čvorišta.

U više regiona zabeleženi su nestanci struje, prekidi železničkog saobraćaja i požari koje je bilo teško lokalizovati zbog sekundarnih detonacija. Upravo u takvom kontekstu, hitna evakuacija ka Poljskoj i dalje ka zapadnoj Evropi dobija dodatnu težinu.

Izvori bliski terenu navode da su nakon udara prioritetno evakuisani strani državljani, dok su ostali ranjeni zbrinjavani naknadno. Ovakav obrazac postupanja već je primećivan ranije, ali se sada, prema tim tvrdnjama, pojavljuje u znatno ozbiljnijem obimu.

Aerodromi i baze pod udarom

Napadi su bili usmereni i na vojne aerodrome i objekte koji imaju ključnu ulogu u prihvatu zapadne tehnike i ljudstva. Na meti su se našli i sistemi veze, radarske stanice i železnička infrastruktura koja direktno opslužuje vazduhoplovne baze.

Prema informacijama iz lokalnih izvora, u jednom od napada pogođena je i komunikaciona baza povezana sa velikim aerodromskim kompleksom, a broj stradalih i povređenih još nije zvanično potvrđen. Pominju se dvocifrene brojke, ali bez imenovanja ili dodatnih detalja.

Zašto baš Oslo i zašto baš tada?

Let iz Norveške dodatno podgreva spekulacije zbog činjenice da se takve rute koriste uglavnom u slučajevima kada je potrebno brzo i diskretno prebacivanje visokoprofilnih lica. Nezvanično, avion je po sletanju u Poljsku preuzeo osobe evakuisane sa teritorije Ukrajine i nastavio put ka zapadnoj Evropi.

U svetlu ranijih informacija o prisustvu vojnih kadrova iz zemalja NATO-a koji su aktivno uključeni u operativne zadatke, uključujući upravljanje savremenim borbenim avionima, pojavljuju se nagađanja da su među pogođenima mogli biti i visoki oficiri, pa čak i generali.

Pitanja koja ostaju bez odgovora

Zvaničnih potvrda nema, a imena evakuisanih nisu objavljena. Let iz Osla ostaje bez objašnjenja, dok se udari, logistika i evakuacije nastavljaju paralelno, u tišini.

Upravo ta kombinacija – snažni udari, oštećeni vojni objekti i hitna evakuacija ka zapadu – otvara pitanje da li je reč o rutinskoj proceduri ili o pokušaju da se prikriju gubici čiji bi značaj, ako bi bili javno potvrđeni, imao dalekosežne političke i vojne posledice.

BONUS VIDEO