Sudbina Irana visi o koncu: SAD se priprema za najbolniji udar za Teheran - Najgore tek počinje!

Iransko ostrvo Hark u Persijskom zalivu moglo bi da postane ključna meta eventualne američke vojne operacije, izjavio je ruski vojni analitičar Valerij Širjajev.

Prema njegovoj proceni, upravo bi taj strateški objekat mogao biti jedan od glavnih ciljeva u slučaju da SAD odluče da izvedu ograničenu vojnu operaciju protiv Irana.

Širjajev je u svom video blogu naveo da je ostrvo Hark predstavlja centralnu tačku iranske naftne infrastrukture jer preko tog ostrva prolazi oko 90 odsto iranskog izvoza nafte.

Prema rečima analitičara, ostrvo Hark nalazi se u središtu Persijskog zaliva i predstavlja glavni terminal za izvoz iranske nafte.

Do ostrva, kako je objasnio, dolazi mreža naftovoda koja povezuje najveća iranska naftna polja sa terminalom na obali.

Na tom mestu tankerima se utovaruje nafta koja potom odlazi na svetska tržišta.

Ključno ostrvo kroz koje prolazi 90% nafte

Širjajev tvrdi da preko ovog ostrva prolazi čak 90 odsto ukupne spoljne trgovine iranske nafte.

- Postoji jedan objekat koji bi mogao biti idealna meta za specijalnu operaciju ili brzu pomoćnu vojnu akciju. To je ostrvo Hark. Usred Persijskog zaliva nalazi se ostrvo do kojeg dolaze naftovodi sa svih iranskih nalazišta. To je ogroman terminal gde se tankerima utovaruje nafta, a preko njega ide 90 odsto iranskog izvoza - rekao je Širjajev.

On je dodao da taj objekat za sada nije bio meta napada i da infrastruktura na ostrvu ostaje očuvana.

Operacija koja bi mogla da preseče prihode Irana

Ruski analitičar smatra da bi relativno ograničene američke snage mogle da izvedu operaciju zauzimanja ostrva.

Prema njegovoj proceni, za takvu akciju mogla bi biti upotrebljena 82. vazdušno-desantna divizija američke vojske, odnosno oko 5.000 vojnika.

- U principu, dovoljno je da se tamo iskrca 82. divizija, oko 5.000 ljudi, i ostrvo bi moglo da bude zauzeto. Ne znam da li bi to bio padobranski desant ili pomorsko iskrcavanje, ali takva operacija je moguća - rekao je Širjajev.

On navodi da bi iranske snage sigurno pružile otpor, ali procenjuje da bi u takvom scenariju mogle biti poražene.

Ukoliko bi ostrvo bilo zauzeto, Iran bi, prema njegovim rečima, ostao bez ključnog kanala za finansiranje državnog budžeta, jer bi izvoz nafte bio gotovo potpuno blokiran.

Rizik od šireg rata u Persijskom zalivu

Istovremeno, Širjajev upozorava da bi takva operacija mogla izazvati veoma opasnu eskalaciju u regionu.

Prema njegovoj proceni, Iran bi kao odgovor mogao da pojača napade na energetsku infrastrukturu susednih država u Persijskom zalivu.

- Iran bi mogao da odgovori intenziviranjem napada na naftna polja i energetsku infrastrukturu susednih zemalja. U tom slučaju čitav Persijski zaliv mogao bi da se pretvori u zonu stalnih napada i požara - rekao je analitičar.

Takav scenario, prema njegovim rečima, nosio bi ozbiljne posledice za globalno tržište energije i mogao bi izazvati veliki poremećaj u snabdevanju naftom širom sveta.

U trenutku kada je situacija na Bliskom istoku već izuzetno napeta, svaki potez koji bi ugrozio ključne energetske rute u Persijskom zalivu mogao bi dodatno da produbi krizu i destabilizuje čitav region.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.