Iranski dronovi prave haos na Bliskom istoku: Zašto niko ne može da ih zaustavi

Jeftini i smrtonosni, iranski dronovi "Šahid" izazivaju haos u sukobima na Bliskom istoku, a njihova sposobnost da izbegnu PVO i druge karakteristike čine ih izuzetno teškim za zaustavljanje.

Ovi dronovi, dizajnirani da eksplodiraju pri udaru, postali su ključno oružje u modernom ratovanju, predstavljajući izazov čak i za najnaprednije sisteme protivvazdušne odbrane, piše France24.

Šahid dronovi povezuju se sa GPS-om kako bi zabeležili svoju lokaciju neposredno pre ili posle poletanja, a zatim obično isključuju svoje prijemnike, objašnjava Tomas Vitington, istraživač u britanskom Kraljevskom institutu za studije odbrane (RUSI).

Letelice zatim prelaze velike udaljenosti prema meti koristeći žiroskope koji mere njihovu brzinu, smer i položaj, poznate kao "inercijalni navigacioni sistem".

- GPS signal će biti ometan u blizini bilo koje zaštićene mete. Ako pogledate mapu ometanja GPS signala na Bliskom istoku, videćete da ga ima mnogo... Izbegavanjem korišćenja GPS-a, zaobilazite taj problem. Dronovi se mogu ponovo povezati sa GPS-om neposredno pre udara radi veće tačnosti, ili mogu ostati isključeni. Sistem nije uvek izuzetno precizan, ali je dovoljno precizan za svoju namenu - objašnjava Vitington.

Inače, Rusija proizvodi dronove Šahid za upotrebu u ratu u Ukrajini. Američki institut za nauku i međunarodnu bezbednost otkrio je 2023. godine da ovi dronovi koriste "najsavremeniju antenu za ometanje" kako bi eliminisali neprijateljske signale ometanja, a istovremeno održavali željeni GPS signal.

Mehanizmi za sprečavanje ometanja pronađeni su i u ostacima drona iranske proizvodnje koji je pogodio Kipar u ranim danima rata na Bliskom istoku, rekao je izvor iz evropske industrije za AFP.

- Iako je Šahid napravljen od komercijalno dostupnih delova, on ima mnoge mogućnosti američke vojne GPS opreme - rekao je Tod Hamfris, profesor vazduhoplovnog inženjerstva na Univerzitetu Teksasa u Ostinu.

Njihova odbrana sada zahteva sofisticiranu opremu za elektronsko ratovanje, Jurij Ignat, portparol ukrajinskog vazduhoplovstva kaže da su sada "Šahidi nadograđeni".

Foto: Tanjug/AP

 

Šahid je napravljen od "lakih materijala koji apsorbuju radarske talase", kao što su plastika i fiberglas, prema dokumentu RUSI iz 2023. Njihova mala veličina i mala visina leta omogućavaju im da se provuku kroz sisteme protivvazdušne odbrane neotkriveni.

Neki stručnjaci veruju da Iran koristi više sistema za pozicioniranje, što njegovim dronovima olakšava izbegavanje ometanja. Sergij Beskrestnov, tehnološki savetnik ukrajinskog ministarstva odbrane, rekao je da Iran koristi sistem BeiDou, kineskog konkurenta američkom GPS-u. Dodao je da ruska verzija sistema Šahid koristi i BeiDou i ruski ekvivalent, GLONASS.

Drugi sumnjaju da Iran možda koristi LORAN, radio-navigacioni sistem razvijen tokom Drugog svetskog rata. LORAN, koji ne zahteva satelite, uglavnom je napušten pojavom GPS-a. Međutim, Iran je 2016. godine objavio da oživljava tehnologiju koja zahteva mrežu velikih predajnika sa zemlje, iako stručnjaci nisu potvrdili da je ona danas aktivna.

Vojske su se uglavnom branile od Šahida obarajući ga artiljerijskom vatrom, raketama i dronovima presretačima, dok Sjedinjene Države i Izrael takođe razvijaju laserske sisteme. Ometanje takođe može biti efikasno, kao što je pokazala Ukrajina, kao i "spufing", koji podrazumeva hakovanje navigacionog sistema drona kako bi se promenila njegova destinacija.

Prema analizi AFP-a zasnovanoj na podacima ukrajinske vojske, Ukrajina je neutralisala 4.652 jurišna drona koristeći elektronsko ratovanje od sredine maja do sredine jula 2025. godine.

Ovaj broj nije daleko od broja oborenih letelica konvencionalnim sredstvima u istom periodu, koji iznosi 6.041. Ukrajinski stručnjaci naglašavaju da se elektronska i konvencionalna odbrana od dronova često koriste zajedno.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.