Ceo svet drhti od nikad jezivije prognoze: Rat će se završiti, ali zato stiže nešto mnogo gore

Od početka rata na Bliskom istoku, oštećeno je najmanje 39 energetskih objekata u 9 zemalja, uključujući rafinerije, gasna polja i ključnu infrastrukturu.

Čak i ako strane postignu mir, posledice neće nestati brzo. Prekidi u snabdevanju mogu trajati godinama, prenosi Njujork tajms.

Napadi na objekte i problemi u Ormuskom moreuzu već su ozbiljno poremetili globalne tokove nafte i gasa.

Iran je efektivno blokirao prolaz kroz Ormuski moreuz, što je zaustavilo većinu pomorskog saobraćaja, a napadi su se proširili na tanker i druge brodove.

Katar trpi ogromne gubitke. Oko 17% kapaciteta za izvoz gasa je uništeno ili izbačeno iz upotrebe. To odgovara gubitku od približno 12,8 miliona tona LNG godišnje, što dovodi do procenjenog gubitka prihoda od oko 20 milijardi dolara godišnje.

Proizvodnja helijuma, ključnog resursa za poluprovodnike i medicinsku opremu, takođe je pogođena, sa padom od oko 14%.

Posebno dramatičan je slučaj jednog od postrojenja: objekat izgrađen pre samo dve godine po ceni od 26 milijardi dolara sada je pretrpeo štetu koja dovodi do godišnjeg gubitka od 20 milijardi dolara u prihodima, a popravke bi mogle trajati 3 do 5 godina.

Napadi pogodili najveće LNG postrojenju na svetu

Ovi napadi su eskalirali nakon izraelskih udara na iransko polje Južni Pars, najveće gasno polje na svetu, deljeno sa Katarom, što je izazvalo iranske odmazde na objekte u Kataru, Saudijskoj Arabiji, UAE, Kuvajtu i drugim zemljama.

Posledice se osećaju globalno: cene nafte su skočile iznad 100 dolara po barelu (čak do 119 dolara u jednom trenutku), a gas i LNG snabdevanje Evrope i Azije je ozbiljno ugroženo.

Ovo je najveći poremećaj snabdevanja energentima u istoriji, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), sa dugoročnim implikacijama na svetsku ekonomiju, lance snabdevanja i tranziciju ka čistijim energentima.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.